Srbija – Holandija 21:14 (0:0, 14:6, 7:8, 0:0)
Stadion: Grundenmos u Sent Galenu. Gledalaca: oko 500. Kretanje rezultata: 7:0 Mihailo Josović trčanje 25 jardi, Srđan Stanojev uspešan PAT. 7:6 Ričard Boutorn pa 10 jardi ka Sidniju Kunstu, izblokiran PAT. 14:6 Mihajlo Josović trčanje 10 jardi, Srđan Stanojev uspešan PAT. 21:6 Mihailo Josović trčanje 75 jardi, Srđan Stanojev uspešan PAT. 21:14 Ričard Boutorn pa 55 jardi ka Ravelinjo Granugstu, Ričard Boutorn pretvaranje za 2 poena.
Reprezentacija Srbije plasirala se u finale Evropskog prvenstva C grupe, pobedom nad selekcijom Holandije 21:14 (0:0, 14:6, 7:8, 0:0). U teškom i do kraja neizvesnom meču, u kome je prednost sve vreme bila na strani našeg nacionalnog tima, izabranici selektora Šona Embrija uspeli su da sačuvaju prednost i plasiraju se u finale.
Junak meča bio je raningbek Mihailo Josović, koji je postigao sva tri tačdauna za Srbiju, a trčanjima potpuno razbio protivničku odbranu. Sjajni trkač Anđeoskih ratnika iz Čačka dobio je za fantastičnu partiju i priznanje namenjeno najkorisnijem igraču utakmice.
Nije sve teklo glatko kako smo možta očekivali da će biti. Holandija je, ispostavilo se, bila sasvim dostojan rival, koji je učinila da se većina javnosti američkog fudbala znoji ispred tekstualnog prenosa na našoj zvaničnoj facebook fan strani i sa velikom zebnjom čeka kraj. Međutim, ispostavilo se da je odbrana u potpunosti položila ispit i, uz vrlo raspoloženog Josovića, pogurala srpski brod ka luci zvanoj „Finale“.
Iako smo na terenu na startu lakše pomerali lance nego naš protivnik, na prve poene reprezentacije Srbije čekalo se sve do druge deonice, kada je end zonu Holanđana prvi put zaorao Josović. Loš pant protivnika omogućio nam je da krenemo sa 25 jardi od najbranjenije zone Holanđana. Već u prvom pokušaju mladi Čačanin se probio i postigao tačdaun, za vođstvo koje je ulilo veliku sigurnost u naš tim. Srđan Stanojev je na ovom meču bio nepogrešiv, pa je i ovog puta šutem za jedan poen pretvorio za vođstvo Srbije 7:0.
Već u sledećem napadu, Holanđani su odgovorili, ali ne istom merom. Tačdaun koji je bacio odlični kvoterbek Ričard Boutorn ka raningbeku Sidniju Kunstu, nije u potpunosti anulirao našu prednost, jer su naši igrači izblokirali šut za jedan poen i tako prednost ostavili na svojoj strani (7:6).
Do odlaska na veliki odmor, Srbija je uspela još jednom da poentira. Verovatno u najboljem drajvu na utakmici, koji je sjajno predvodio kvoterbek Đorđe Avramović, malo nam je i sreća bila naklonjena. Naime, kada smo bili u vrlo teškoj poziciji, imali 3. pokušaj za 13 jardi, na oko 28 jardi od end zone Holandije, Avramoviću je jedino ostalo da pokuša pasom. Dekoncentracija u odbrani protivnika prouzrokovala je ometanje hvatača i kaznu na 15 jardi od gola. Usledilo je najpre kratko trčanje od pet jardi, pa i surova egzikucija Josovića za povećanje vođstva – 14:6. Sa tim rezultatom otišlo se i na poluvreme.
Po povratku sa velikog odmora, prvi smo došli do poena i to kada smo se tome najmanje nadali. Ponovo smo bili u vrlo teškoj situaciji, jer Avramović nije u drugom pokušaju za 20 jardi uspeo da kompletira pas na sredini svoje polovine terena. Međutim, puklo je trčanje Josovića, koji je uspeo da izbegne i izdrži jedno obaranje. Sjajni blokovi otvorili su mu put do end zone, što je on u potpunosti iskoristio i poput brzog voza pretrčao 75 jardi, što je bio i najbolji potez na utakmici. Srbija je u tom trenutku vodila 21:6 i bila već tada na pragu velikog trijumfa.
Da sve ne protekne tako lako, pobrinuo se kvoterbek Boutorn, koji je opet uspeo da odmah iskoristi slavlje u našim redovima i predvodi svoj tim ka tačdaunu. U drugom poluvremenu lanci Holanđana su se mnogo češće kretali unapred, nego što je to bio slučaj u prvom poluvremenu, a pas preko pola terena kompletirao je Ravelinjo Branogst. Obzirom da su prilikom prvog tačdauna bili izblokirani, Holanđani su pokušali i uspeli da poentiraju za dva poena. Realizator je trčanjem bio upravo Boutorn, koji je u nekoliko navrata to uspešno radio i prilikom realizacije trećeg dauna. Opet je razlika bila čistih 7 poena, dakle jedan tačdan 21:14.
Pod velikim pritiskom od tog trenutka bila je odbrana Srbije, ali je u potpunosti uspela da odgovori izazovu. Napad više nije ozbiljno ugrožavao Holanđane, pa je do kraja na defanzivcima bilo da sačuvaju trijumf. Prvi ozbiljan napad odbili su 8 i po minuta pre kraja, kada je protivnik bio na samo 15 jardi od end zone. Pokušali su tada i četvrti daun da pretvore ne bi li stigli do tačdauna, zatražio trener Holandije i tajmaut, ne bi li pripremio akciju. Međutim, ogroman pritisak je napravila defanzivna linija, kvoterbek “lajonsa” bio je primoran da baci pas iz teške situacije, što je iskoristio Marko Bates da preseče loptu i sačuva prednost.
Još jednom naletu srpska odbrana odolela je u samom finišu, kada su se povijali preko celog terena, ali ipak uspeli da zaustave napad Holandije na svega 11 jardi, u poslednjem minutu utakmice. Posle toga, trčanjima smo trošili vreme i obezbedili veliku pobedu na ovom meču.
– Ušli smo jako motivisani u ovaj meč, a jakom igrom po zemlji smo držali loptu i uzimali teren. Mislim da je u ovom meču presudilo veliko srce našeg tima. Sada se okrećemo finalu i misli su nam usresređene na što bolje blokiranje i trčanje u nedelju. Idemo na titulu, daće Bog da to i ostvarimo – prokomentarisao je Zoran Lončarević, raningbek Srbije.
