Kako danas gledate na odluku da preuzmete funkciju predsednika SAAF?
Za početak moram da kažem da kada bih sada vratio vreme nisam siguran da bih se prihvatio funkcije predsednika SAAF-a. Čini mi se iz ovog ugla da je organizacija bila bolja 2004. godine nego danas. Javašluk, nedisciplina, loši međuljudski odnosi, truli kompromisi, višemilionski dugovi, dve lige, dva saveza, klubastvo na uštrb Saveza. Sa svim tim sam se susreo prethodnih meseci.
U jednom trenutku sam hteo da odustanem i dignem ruke od svega, ali ljubav prema američkom fudbalu, mogućnost da odemo na Olimpijske igre i u krajnju ruku i inat su pobedili, tako da sam ipak rešio da se prihvatim tog posla i probam da stvari stavimo na zelenu granu i krenemo napred.
Ja 11 godina nisam imao veze sa američkim fudbalom i pojma nisam imao da je sve palo na tako niske grane. Rukovodstvo koje je vodilo SAAF do 2024. godine je bukvalno unakazilo ovaj sport. Od dugovanja, preko loših međuljudskih odnosa, pa do potpuno izgubljenog kredibiliteta i od Ministarstva sporta, Sportskog saveza Srbije, ali i IFAF-a koji nas je zbog katastrofalno organizovanog Evropskog prvenstva u Beogradu za mlađe kategorije i nestanka novca stranih federacija prećutno suspendovao, tako da ove godine nismo mogli da igramo nijedno međunarodno takmičenje, a najvažnije je što nismo igrali Evropsko prvenstvo za seniore i samim tim izgubili mogućnost da se 2026. godine takmičimo na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj i mogućnost direktnog plasmana na Olimpijadu.
Šta je urađeno u prvih mesec i po dana rada novog rukovodstva?
Kada pogledam situaciju ni sam ne mogu da verujem koliko je stvari urađeno u proteklih mesec i po dana. Upravni odbor koji sam predložio je imao nekoliko sednica koje su trajale svaka više od 5 sati, što znači da smo imali mnogo, mnogo stvari da uradimo i počnemo da rešavamo nagomilane probleme.
Prva stvar koju smo uradili je bilo vraćanje dugova. Dugovi su u trenutku mog izbora bili negde oko 13,5 miliona dinara. Danas su već negde oko 15 miliona jer nam pred Novu godinu stižu razna nova potraživanja od različitih poverilaca.
Danas mi je upravo stiglo pismo od revizora kome revizija nije plaćena za 2023. i 2024. godinu. Počeo sam i od muke da se smejem jer ne znam više šta i kome se dugovalo. Niko ništa nikome godinama nije plaćao. Duguje se stranim savezima, hotelima, raznim prevoznicima, sudijama, komesaru za suđenje, disciplinskom sudiji, privatnim firmama i licima koja su pozajmljivala novac Savezu, firmama za izradu dresova, majica, pilona, Republičkom zavodu za sport, revizorskim kućama, snimateljima, licima za vođenje profila na mrežama, sajtu… i ko zna kome još.
Ali eto, za mesec i po dana smo uspeli da vratimo 80% tih dugova i zahvalnost dugujemo pre svega Ministarstvu za sport i omladinu i TV Arena Sport bez kojih to ne bi mogli da uradimo.
Kakav je danas odnos Saveza sa međunarodnim institucijama?
Takođe, na kongresu IFAF-a u Lozani smo se izvinili ostalim federacijama zbog propusta u organizovanju tog famoznog Evropskog prvenstva i oni su to izvinjenje prihvatili, dogovorili sa njima dinamiku isplate dugovanja i isplatili već 90% duga, tako da od 2026. možemo nesmetano da se takmičimo i već smo unapred platili članarinu IFAF-u za 2026. godinu.
Isto tako dogovorena je poseta Pjera Trošea, predsednika IFAF-a, Srbiji na proleće 2026. godine. Na skupštini Olimpijskog komiteta Srbije primljeni smo u članstvo u Olimpijskom komitetu, a sve to ne bi moglo biti urađeno da nismo rešili probleme sa IFAF-om.
Kako su izgledale prve konkretne aktivnosti na terenu?
Organizovali smo i otvoreni tryout za reprezentaciju Srbije u flegu početkom decembra na pomoćnom stadionu FK Crvena zvezda koja nam je besplatno omogućila korišćenje njihovog kompleksa na Marakani, čime im se još jednom zahvaljujem.
Nakon toga organizovali smo okupljanje malo užeg spiska reprezentacije u flegu i juniorske reprezentacije u teklu na dva terena sa veštačkom travom na Adi Ciganliji, koja je bila simbol američkog fudbala dugi niz godina.
Sve u svemu, ja sam prezadovoljan stvarima koje smo uradili za vrlo kratko vreme.
Kakav je plan Saveza nakon što je fleg fudbal postao olimpijski sport?
S obzirom da je fleg fudbal postao olimpijski sport, ali mi nažalost zbog svega gore navedenog ne možemo učestvovati na Svetskom prvenstvu koje je inače kvalifikaciono za Olimpijske igre, naš fokus će biti na međunarodnim turnirima s obzirom da nas glavna dešavanja očekuju 2027. i, daj Bože, 2028. godine.
Naši igrači imaju kvaliteta, ali nemaju iskustva i zbog toga ćemo se potruditi da odigramo nekoliko kvalitetnih međunarodnih turnira na kojima bi sticali to iskustvo, a videćemo da i mi u Srbiji organizujemo jedan kvalitetan turnir sa najjačim evropskim reprezentacijama.
Koliko je važno paralelno razvijati i žensku reprezentaciju?
Paralelno sa seniorima ne smemo zaboraviti ni žene jer i ženska ekipa isto tako učestvuje u kvalifikacijama za Olimpijske igre po istom sistemu kao i muškarci. Konkurencija kod žena je dosta slabija nego kod muškaraca, ali nažalost ni mi nemamo veliku bazu igračica i na tome moramo raditi vrlo, vrlo ozbiljno.
Koliku ulogu imaju mlađe kategorije u planovima Saveza?
Ne smemo zapostaviti ni mlađe kategorije, pogotovo juniore i juniorke jer oni imaju mogućnost da za tri godine budu deo seniorske reprezentacije.
Iako tek učim fleg, video sam da imamo mnogo talentovanih igrača i igračica, ali bih izdvojio jednu devojku, mislim da se zove Anja iz Plavih Zmajeva, koja kao QB baca loptu kao muškarci i ja mislim da od nje ne postoji bolji ženski QB u Evropi. Oko nje treba da gradimo tim u budućnosti.
Koliki je potencijal Srbije u fleg fudbalu u poređenju sa Evropom?
Mi u Srbiji trenutno imamo oko 25 fleg klubova, što je ubedljivo najviše u regionu, ali nam treba još barem toliko da bismo mogli da se nosimo sa Nemcima, Austrijancima, Britancima, Francuzima, Špancima, Italijanima i još nekim evropskim zemljama.
Isto tako nam je potrebna edukacija trenera, sudija i omasovljenje i ovih kategorija. Ako svi zapnemo iz petnih žila, rezultati će biti vidljivi vrlo brzo.
Kako predsednik vidi ulogu klubova u budućnosti Saveza?
Klubovi su svakako najvažniji segment ovog sporta, ali klubovi ne smeju biti iznad Saveza jer to je uostalom i bio jedan od razloga raspada Saveza i ovog sporta, jer su klubovi diktirali pravila kako njima odgovara. To se više neće dešavati.
Ja sam zagovornik discipline i čvrste ruke, pogotovo kada nešto mora da se gradi ponovo od nule. Kao što sam na izbornoj skupštini i rekao, nulta tolerancija za svaki vid opstrukcije.
Šta podrazumeva politika „nulte tolerancije“?
Ne bih voleo da neko to shvati kao pretnju, ali ako sam ja pored svih svojih obaveza prihvatio da podmetnem leđa, trošim svoje vreme, svoj novac, svoje kontakte, vreme svojih prijatelja kako bih obezbedio dobre uslove da možemo da se dokopamo Olimpijskih igara, onda od drugih očekujem da pomognu koliko mogu, ili da barem ne odmažu.
Sujete i lični sukobi pojedinaca, sukob između Saveza i Zajednice ligaša je uspešno rešen, ali i dalje tu postoji nepoverenje i potrebno je vreme za potpuno vraćanje poverenja, ali to ide u dobrom pravcu.
Kako gledate na postojeće podele i odnose iz prošlosti?
Znam da su tu uloge isprepletene i da lični odnosi umnogome otežavaju rad, ali ja sam neko ko nije deo ni jedne grupe, ni jednog klana koji su postojali u prošlosti, ljudi koji su došli sa mnom isto tako i mi nemamo to opterećenje prošlosti.
Ja sam rešio svima da dam priliku i šansu da ostvare ono što su predložili i daću im vremena i prostora, ali ako ne urade to što su sami obećali, onda sa mnom da rade više neće.
Svestan sam da neki nisu zadovoljni time što sam ja došao jer jednostavno ne žele disciplinu i pravila i ne vide šumu od drveta, ali ja se ne obazirem na to jer je u ljudskoj prirodi da plivaju u mutnoj vodi, dok se u bistroj dave.
Kako odgovara na lične optužbe i spinove?
Na primer, iako nema veze sa ovom temom, najsmešnija mi je teza da ja recimo hoću da ugasim Plave Zmajeve jer sam tamo nekada bio predsednik.
Ja sam taj klub spasao od gašenja 2010. godine i dan-danas imam u kancelariji uramljen svoj dres Plavih Zmajeva u kome sam nekada igrao, ali ako jedan klub želi da bude taoc pojedinca koji je ojadio Savez i uništio američki fudbal i ako klub hoće da ratuje sa Savezom jer pojedinac želi da mu klub bude štit, onda im je to unapred izgubljena bitka i moraće da snose posledice zbog toga.
Odgovornost mora da postoji. I moja i svačija druga. Ne može se nekažnjeno krasti, pljačkati i onda nastaviti kao da se ništa nije desilo i koristiti klub zarad ličnog rata sa nekim nepostojećim ljudima.
Kao što sam rekao, nulta tolerancija za bilo koji vid opstrukcije, bilo kluba, bilo pojedinca koji se krije iza kluba.
Šta je plan za opstanak i razvoj tekl fudbala u Srbiji?
Što se tiče razvoja američkog fudbala, o flegu je dosta rečeno, tekl je mnogo interesantniji. Nažalost, na proleće će u Srbiji ostati samo jedan ili dva kluba i po prvi put nećemo imati domaću ligu.
Nije taj pad samo u Srbiji, tako je svuda u svetu osim, naravno, u Americi od kada je fleg postao olimpijska disciplina.
Plan je da po prvi put u Srbiji organizujemo Arena tekl takmičenje 7 na 7 ili 8 na 8 i već smo poslali dopis zainteresovanim klubovima koji bi eventualno igrali tu Razvojnu ligu.
Nakon praznika razgovaraćemo i o juniorskoj tekl Arena ligi kako bismo mogli da napravimo U19 tekl reprezentaciju koja bi igrala kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.
Moj cilj je da se tekl ponovo oživi i da nastavimo da ga igramo u Srbiji. Biće potrebno i vremena i strpljenja, ali radićemo na tome.
Koliko su realni kontakti sa Amerikom i NFL okruženjem?
Već smo stupili u kontakt sa nekim našim ljudima u Americi, kao i sa nekim univerzitetima i NFL klubovima kako bismo obezbedili neku opremu kao donaciju.
Možda nekome sve ovo zvuči preambiciozno, ali otkriću ekskluzivno – već možemo reći da smo obezbedili vrhunskog QB iz Amerike iz Prve divizije koji je poreklom Srbin i koji je pokazao interesovanje da igra za našu fleg reprezentaciju. Upravni odbor je imao sastanak sa njegovim ocem.
Imamo na radaru još nekoliko poreklom naših igrača iz Amerike sa kojima ćemo razgovarati u narednom periodu.
Isto tako, ekskluzivno, odlično idu i razgovori o dovođenju Alexa Smita u Srbiju, koga planiramo da bude deo naše reprezentacije u bilo kom obliku.
Iskomunicirali smo i sa NFL International, sa kojima ćemo svakako imati sastanak u Londonu ili Njujorku, kao i sastanak sa našom dijasporom u Čikagu.
Znam da će ovo, kao što sam rekao, nekima zvučati kao naučna fantastika, ali to su stvari koje su već urađene ili dogovorene.
Naravno da je u tome meni lično bila velika pomoć od strane Radeta Rakočevića, Gorana Nišavića, kao i nekih ljudi iz Amerike koji su moji lični kontakti.
Znači da smo sa 200% snage krenuli da radimo.
Šta Savez realno može da obeća u 2026. godini?
Za 2026. ne možemo mnogo da obećamo osim reda, rada i discipline, kao i krvi i znoja. 2026. nam mora biti pripremna za Evropsko prvenstvo 2027.
Kako izgleda put do Olimpijskih igara i šta je cilj Srbije?
Na Olimpijske igre ide samo 6 reprezentacija, Amerika kao domacin, tri prvoplasirane sa Svetskog prvenstva i finalisti kontinentalnih sampionata koji će se u martu 2028. u Americi ili Kanadi boriti za dva preostala mesta za Olimpijske igre. Znači nas cilj je finale Evropskog prvenstva 2027 godine. Mnogo teško, ali ne i neostvarljivo i ja sam optimista.
Kako se planiraju pripreme i šta je trenutno u fokusu?
Trenutno smo u ozbiljnim razgovorima sa jednom velikom kompanijom koja bi nam bila generalni sponzor Olimpijskog ciklusa. Čekamo budzet Ministarstva sporta i Olimpijskog komiteta kako bi smo napravili plan aktivnosti i kalendar za narednu godinu. Od prilike znamo šta bi smo igrali i gde bi smo imali pripreme, ali moramo da sačekamo i izjašnjenje klubova o takmicenjima koja mogu da igraju naredne godine.
Kome predsednik posebno zahvaljuje za dosadašnji rad?
Upravni odbor koji pored mene čine Đordjo Đordjic potpredsednik, Dejan Vujanić, Marko Rakočević, Jovan Ličina je stvarno mnogo uradio i ja im se i ovim putem zahvaljujem.
Izabrali smo Stevana Višnjića, bivšeg potpredsednika Saveza, za generalnog sekretara jer sam rekao da ću svima pruziti šansu.
Zahvalio bih se i njemu i bivšem predsedniku Dimitriju koji su u tom kratkom prelaznom periodu sačuvali Savez i koji su se ni krivi ni duzni nasli u nebranom grozđu.
Pored Radeta i Gorana spomenuo bih i Marka Vujanca, Boru Mihajlovića koga najduže poznajem, Dragana Zeca, Stevana Stankovića, disciplinskog sudiju, Danijela Miljkovića, komesara za sudjenje koga nisam upoznao i jos neke ljude koji su mi na određeni način pomogli i podrzali u nameri da ovaj sport vratimo na mesto koje mu pripada.
Koja je predsednikova poruka igračima i igračicama na kraju godine?
Želeo bih svim igračima i igračicama da čestitam novogodisnje i božićne praznike, da im pozelim pre svega ličnog i porodičnog zdravlja i sreće, da ih mimoidju povrede i da krenu ozbiljno da rade i treniraju.
Olimijske igre, dres reprezentacije i grb Srbije su san svakog sportiste. Taj cilj nije neostvariv. Probajte da dozivite taj san i da prošetate Olimpijskim stadionom u Los Anđelesu.
Važni su iskljucivo igrači i treneri. Upravni odbor i ja licno smo nevažni. Nas posao je da vam obezbedimo uslove, a vaš posao je da ovaj sport i Srbiju proslavite i naravno vidimo se na terenu.
