Jagodina Black Hornets želi u CEFL ligu – Intervju predsednika kluba Miloša Stanojlovića

2026
Jagodina Black Hornets
Miloš Stanojlović i Branko Đurišić na memorijalnom turniru „Stevan Miletić“

Miloš Stanojlović, predsednik kluba Jagodina Black Hornets, najmlađi je predsednik kluba u Sport Klub Prvoj ligi Srbije. Razgovarali smo o počecima američkog fudbala u Jagodini, promenama u Prvoj ligi Srbije i njenom kvalitetu, omladinskim kategorijama i budućnosti ekipe Black Hornets.

Kada je američki fudbal stigao u Jagodinu? Kada je nastao prvi klub i ko su njegovi tvorci? Kada su Strawberry Celts prestali sa radom, a Stršljeni krenuli?

Prvi koraci američkog fudbala u Jagodini napravljeni su 2005. godine, ujedno sa osnivanjem prvog jagodinskog kluba američkog fudbala Strawberry Celts, čiji rad zvanično traje do juna meseca 2016. godine. Predsednik tog kluba bio je novinar TV Jagodine Vladimir Živaljević, a sa njim celu priču pokreću njegovi prijatelji i treneri Branko Đurišić i pokojni Stevan Miletić, u čiju čast organizujemo memorijalni turnir. Početkom 2006. godine počinje omasovljavanje sporta, kako u Srbiji, tako i u Jagodini, te postoji priča o toj prvoj prozivci gde se pojavilo više od 100 seniorskih igrača sa željom da se oproba u novom sportu. Te godine je odigrana prva utakmica protiv ekipe Outlaws iz Požarevca pred 2500 prisutnih gledalaca, od kojih smo na prstima jedne ruke mogli da izbrojimo one koji su znali pravila sporta. Naravno, sport se do decembra 2007. godine igrao bez opreme. Prvih 25 kompleta opreme u Jagodinu stiglo je 18. decembra 2007. godine i od tada se može reći da Strawberry Celts postaje pravi klub američkog fudbala. Paralelno u tom trenutku javlja se još jedan lokalni klub – Ćurani, koji se takmičio u ligi bez opreme 2008. i 2009. godine. Prve sportske uspehe Kelti beleže 2011. godine kada u klub stižu prvi importi. To su bili američki kvoterbek Čens Garner i hvatač Tajron Gordon. Za samo mesec dana uspeli su da opismene domaće jagodinske igrače i da tu sezonu završe kao osmi klub u zemlji, u tada objedinjenoj Prvoj ligi Srbije koja je imala 3 regionalne divizije. Posle toga, odlukom Upravnog odbora kluba seniorski tim se rasformisao i desetak Jagodinaca tražilo je svoje mesto u drugim domaćim klubovima.

Naš klub, Jagodina Black Hornets nastaje 20. jula 2013. godine jednim delom kao i odgovor na nedovoljno kvalitetno upravljenje Keltima, odnosno na nemogućnost igranja za svoj grad. Osim velike želje za nastupanjem pod grbom jagodinskog kluba, vizija vođenja kluba i način njegovog kontinuiranog napretka bili su takođe razlozi zašto smo se okupili i počeli sve ispočetka bez bilo kakve finansijske i infrastrukturne podrške. Nismo imali nijednu opremu sve do decembra 2013. godine. Tada kreće pravi razvoj našeg kluba, okuplja se puno novih lica, uglavnom dece starosti od 15 do 19 godina. Nismo sebi hteli da dozvolimo nijednog trenutka da dođemo u situaciju da nemamo dovoljan broj momaka za neko takmičenje i da zbog toga ustupamo igrače drugim klubovima. Uvek smo davali 150% svojih mogućnosti kako bismo stvorili uslove za nesmetano takmičenje, što je vremenom davalo sportske rezultate. Naš seniorski tim stupa na scenu 2015. godine u tadašnjoj Trećoj ligi, pa potom dve sezone u Drugoj ligi Srbije koju osvajamo 2017. godine. Danas nastupamo u Prvoj ligi Srbije i to drugu godinu za redom gde odmeravamo snage sa najuspešnijima.

Ko su ljudi najzaslužniji za osnivanje Black Hornets i na koje načine je klub rastao kako bi ostvario uspehe, dve juniorske titule i važnu ulogu u Prvoj ligi Srbije?

Klub je osnovalo 22 ljudi. U prve četiri godine kluba najveći teret izneli su tadašnji predsednik kluba Stevan Vasić, zatim Branko Đurišić koji je tri godine bio sportski direktor i glavni trener i sekretar Stefan Milutinović. Jedan od najvrednijih i najznačajnijih ljudi u klubu je Srđan Šišmanović Teča, osnivač i sadašnji potpredsednik kluba. Zahvaljujući Teči uspeli smo da prebrodimo najteže momente u klubu. Reč je o čoveku koji uvek ume da prepozna pravi momenat za savet i kritiku i retko kada nije bio u pravu. Kao i svaki sportski kolektiv na svetu, imamo svoje uspone i padove. Dolaskom Andreje Živkovića u klub, koji je aktuelni sportski direktor, dižemo nivo našeg fudbala, formiramo autentičan sistem funkcionisanja koji retko ko može da razume dok ne sedne sa nama na popodnevnu kafu i ne čuje kako mi između sebe funkcionišemo i pravimo dogovore. Andreja, inače unuk čuvenog fudbalera Crvene zvezde Svetozara Andrejića Špuleta, vraća se svoj matični grad kao dokazani igrač čačanskih Ratnika i novosadskih Vojvoda i priključuje se našem timu. Zahvaljujući njemu dolazimo i do dve juniorske titule, a po svemu sudeći na dobrom smo putu da se dokopamo i treće! Takođe, on je zaslužan i za uspehe seniorskog tima, čiji je igrač i glavni trener.

Jagodina Black Hornets
Miloš Stanojlović i glavni trener Andreja Živković

Ko su treneri kluba (seniorski i juniorski), glavni igrači prethodnih godina i koji strani igrači – importi su nastupali za Black Hornets?

Do dolaska Andreje klub, sve selekcije vodio je naš prvi hall-of-famer Branko Đurišić. Tako i danas, Andreja upravlja svim selekcijama uz povremenu asistenciju nekog od starijih igrača. Kada su u pitanju glavni igrači, ne bih želeo da nekog izostavim, pa ću pohvaliti ceo tim i sve zasluge pripisati kolektivu. Mogao bih da istaknem momke koji su branili boje reprezentacije Srbije, to su Bogdan Pavlović, Dejan Srećković, braća David i Strahinja Jevremović, Aleksandar Milenković, imamo tu i ove mlađe momke Vanju Radivojevića i Stefana Mihajlovića.

Kada su u pitanju strani igrači, prvi stranac bio je Rajan Pahos, kvoterbek iz SAD-a. Uz njega, te 2017. godine, došao nam je i Sem Ogunlana iz Škotske, zatim bugarski igrači Šterionov, Bogdanov, Tašev i Filčev. U 2018. godini imali smo Amerikance Entonija Retlifa na poziciji hvatača i Ostina Stabsa kao kvoterbeka, ali i portugalskog trkača Afonsa Faria i brazilskog beka, Žardel Endradea, uz pomenute Bugare kojima su se pridružili Krasnočarov i Slavov. U 2019. godini igrali su kvoterbek Kris Poup i lajnbeker Kurtis Bent, a od Bugara su nastupali Šterionov i Filčev.

Kako ocenjujete kvalitet Prve lige Srbije ove sezone i kako bi uporedio sa prethodnim sezonama?

Kvalitet Prve lige je doživeo svoj vrhunac 2014. i 2015. godine. Lično smatram da su te dve sezone bile najbolje u istoriji sporta u Srbiji i da se nakon toga drastično gubi kontinuitet  iz sledećih razloga:

  • 2014. godine je poslednja sezona u kojoj su klubovi imali po tri import igrača na terenu. Ukidanjem jednog import mesta po prvoligaškom timu prirodno je bio očekivan pad kvaliteta, a takođe mislim i za Drugu ligu;
  • Generacije igrača rođene 1995. i 1996. godine skoro da ne postoje u klubovima, sledeća takva generacija je 2000. godište. To znači da su klubovi uložili napore u 2016. i 2017. godini da osveže svoje redove pa su potom stali, ali prava smena generacije tek predstoji;
  • Naš lični problem sa osipanjem ljudstva je jedan i od glavnih problema drugih klubova koji se u prvom redu sastoji od migracija igrača u druge zemlje sveta zbog zasnivanja radnog odnosa. Veliki broj igrača tako se udaljio od sporta, što je velika šteta i za naš nacionalni tim. Tu su i oni koji su očekivali materijalnu korist, pa su se razočarali;
  • Sećam se da sam lično prebrojavao rostere 2015. i 2016. godine kada su prvoligaški klubovi u pitanju, gde sam između te dve godine uvideo manjak od 80 registrovanih igrača. Zatim 2017. godine oko 30 igrača manje u odnosu na 2016. godinu. Pričam samo o Prvoj ligi, u međuvremenu se Treća liga pretvorila u Arenu, a Druga liga je u najtežem stanju od 2012. godine;
  • Skoro 90% klubova je u prošlosti bilo pasivno kada je u pitanju odlučivanje na skupštinama saveza, što je odgovaralo mudrijim klubovima da sebe pozicioniraju na vreme i nakon čega se počelo sa teorijama zavere ko je čija „filijala” i ostale teme za trošenje vremena.

Danas, kada Prvu ligu čini 6 timova, možemo govoriti o podnošljivom kvalitetu. Klubovi moraju neprestano da rade na sebi, iako to troši mnogo entuzijazma i vremena, a o novcu da ne pričamo. Jedino individualni napredak klubova i njihovo omasovljavanje može da pruži kvalitet na duže staze i samim tim da ojača sve lige, ne samo Prvu ligu. Uloga saveza u toj priči je u davanju smernica i pokušaju da se ojačaju konekcije sa određenom lokalnom samoupravom. Mislim da nam sledi stagnacija u naredne 2 sezone minimum, dok ne počnemo svi podjednako ozbiljno da radimo sa decom. Ako budemo vredni, nadam se da već 2022. godine možemo gledati kvalitet poput onog iz 2011. godine i na taj način ispraviti greške iz prošlosti, pa ćemo vremenom i ponoviti nivo fudbala iz pomenute 2014. i 2015. sezone. Nije to ništa strašno, svi sportovi su prošli faze sazrevanja. Povremeno na društvenim mrežama naletim na toksične kritike uperene ka administraciji saveza. Na prstima jedne ruke možemo nabrojati broj aktivnih funkcionera saveza koji svakodnevno nešto organizuju kada je u pitanju naš sport. Takođe, na prstima te iste ruke možemo nabrojati one koji su u prošlosti stvarno doprineli afirmacija sporta i pružili neizmeran doprinos. Previše loših odluka donošeno je u prošlosti, gde najpre mislim da se podilazalo određenim klubovima, na razne načine su imali beneficije. Posledice tih odluka krenule su paralelno sa pomenutim padom kvaliteta o kojem govorim. Kombinacija toga uz dodatnu lenjost klubskih funkcionera je rezultat takmičenja u 2019. godini. Ponoviću još jednom – ništa strašno, sve se to može vremenom ispraviti.

U 4. kolu Jagodina je odigrala utakmicu sezone protiv beogradskih Plavih zmajeva, na kojoj su viđeni produžeci i preko 100 poena. Jagodina je napravila comeback posle minusa od 34 poena i uvela utakmicu u produžetak, gde su iskusniji Zmajevi ipak slavili. Kako je ova utakmica uticala na ekipu, kako na ovu sezonu i gde je smeštate na listi najzanimljivih fudbalskih utakmica u Srbiji?

Mislim da smo mnogo naučili iz tog sportskog poraza koji zapravo ne doživljavamo u pravom smislu kao poraz. Poznati smo po tome da učimo na greškama, da smo comeback krunisali pobedom mislim da bi to bila fenomenalna senzacija za srpski sport uopšte u poslednje 2 godine. Ovako je samo primamila urednike Sport Kluba iz regiona da se odluče da prenose naš drugi susret sa Zmajevima. Kao najzanimljiviju utakmicu mislim da bih izdvojio prošlogodišnji susret sa Vukovima gde smo vodili protiv njih do poslednje četvrtine, a posle tog meča meni je lično fenomenalan susret bio drugoligaški susret iz 2017. godine i pobeda protiv čačanskih Ratnika. Pomenuti meč sa Zmajevima ubrojao bih na treće mesto najzanimljivijih susreta po mom mišljenju, a definitivno je ulepšao sezonu.

Kako je promena sistema takmičenja uticala na klubove?

Smanjenje broja klubova bilo je nužno i dobro je što se to dogodilo prirodnim putem bez da je neko presekao iz administracije saveza. Podela na divizije donela je samo disbalans već oslabljenim rosterima klubova, koji nisu u mogućnosti da odigraju mečeve u punom kapacitetu. Neki klubovi su čak zbog poslovnih obaveza svojih igrača bili prinuđeni da predaju utakmice. Ne smatramo naš klub odgovornim za tu odluku, pošto smo bili protiv podela na divizije i smatrali smo da smanjenje broja utakmica ništa neće štetiti, naprotiv pružiće stabilnost klubovima i manje finansijske izdatke. Bili smo nadglasani i prihvatili odluku većine. Sada imamo ligu ranjenika i problematičnu radnu subotu za organizaciju utakmica. Nije trenutak za eksperimente, moramo se suočiti sa realnom situacijom.

Koje dodatne promene biste preporučili da SAAF razmotri koje bi dovele do rasta kvaliteta fudbala, a i popularnosti sporta među mlađim ljudima?

Ono što smatramo da je najvažnije i čiji smo pravi primer upravo mi – tj. klub Black Hornets – jeste rad sa svim omladinskim selekcijama. Uvođenjem obaveznih omladinskih selekcija koje uslovljavaju i takmičenje u seniorskom rangu, ali i broj stranaca po ekipi, rešili bismo problem sa kalkulisanjem. Klubovi dolaze u situaciju da treba da se suoče recimo sa aktuelnim šampionom Prve lige, gde pitanje motivacije tima zavisi od broja stranaca u ekipi. Klub dolazi u iskušenje – da li da dovodimo Amerikance ili da taj novac uložimo u omladinski tim. I šta klubovi odlučuju? Dovode Amerikance i preživljavaju tu famoznu sezonu, a nakon toga shvataju da nemaju juniorski tim, da nemaju kadetski tim, da niko nije ni flegovce vodio na turnire. To jednostavno tako ne može da funkcioniše i klubovi nam nestaju sa mape. Uslovljavanjem obaveznih tekl timova u kategorijama pionira i juniora, gde se automatski dobija i kadetski tim kao kombinacija graničnih uzrasta pomenutih selekcija, pojavljuje se mogućnost da se takmičiš na seniorskom nivou. Broj importa treba da zavisi od broja omladinskih selekcija, na primer: klubovi koji imaju sve omladinske selekcije mogu da polažu pravo na oba import igrača. Sve to može lepo da se dovede u red i postoje mehanizmi koje možemo da prepišemo od nekih iskusnijih sportskih saveza.

Po Vašem mišljenju u čemu SAAF radi dobar posao, a gde bi trebalo da baci dodatan fokus?

Savez, kao i svaki drugi, ima svoje prednosti i mane. Primećujem da se dosta stvari menja blagim hodom na bolje. Fokus mora biti na razgovoru sa klubovima u budućnosti, pravljenje čestih okupljanja po regionima i pokušaj da se razumeju aktuelni problemi. Iako te stvari možda nisu popularne i možda neke od njih ne spadaju u nadležnost saveza, jedino tako možemo bolje poznavati jedni druge, imati razumevanja, bolju saradnju, međusobnu ispomoć u svim aktivnostima. Najvažnije što nama treba – mnogo jači marketing! Prenos na nacionalnoj televiziji, izveštaji u dnevnim novinama i tome slično. Takođe, veći broj dnevno-aktivnih ljudi u administraciji saveza podiglo bi kvalitet saveza. Ostale predloge ćemo izneti na godišnjoj skupštini saveza.

Koji su ciljevi i realni dometi Stršljenova u narednim godinama?

Trudićemo se svake godine da podižemo nivo fudbala, ali i odnose u našoj lokalnoj samoupravi sa kojom imamo za sada odličnu saradnju. Nedavno smo obezbedili teren za trening u samo gradu, posle dve godine tokom kojih smo trenirali na obližnjim seoskim terenima. Potrebna nam je stabilnija finansijska podrška koja će po inerciji doneti kvantitet i kvalitet. U planu je takmičenje u CEFL-u, čemu mora da prethodi nešto stabilniji roster od makar 40 momaka, koji bi trebalo da dostignemo vrlo brzo. Ima još mnogo toga da se odradi, samo strpljenje i poverenje je sve što nam treba.

Kako vidite sezonu svog kluba i kakvi su planovi za budućnost?

Posle dve jako uspešne sezone kada je u pitanju seniorski tim, podbacili smo u nekim segmentima organizacije sezone i treninga. To je možda i moralo da se dogodi i možda je bolje što se dogodilo sada, ali naravno ne želimo da bežimo od odgovornosti i da prihvatamo razna opravdanja. Već smo uveliko fokusirani na ispravljanje grešaka i obezbeđivanju boljih uslova za naredni period. Na redovnoj godišnjoj skupštini kluba iznećemo primedbe, ideje i savete, kao svake godine što radimo i daćemo sve od sebe da budemo uporniji i vredniji i da 2020. godinu dočekamo u mnogo boljoj organizacionoj poziciji nego 2019. godinu. Sa omladinskim kategorijama radimo za sada dobro i tu imamo mnogo prostora za napredak.

Reprezentacija Srbije u septembru kreće novi ciklus Evropskog prvenstvutakmicama protiv Češke i Francuske? Koje igrače Jagodine vidite u dresu Srbije na jesen i kakve uspehe reprezentacije predviđate u narednom periodu?

Nisam selektor, pa samim tim bilo bi nezahvalno da ja određujem momke. Moram da istaknem da mi je jako krivo što je sportom prestao da se bavi Đorđe Petrović iz Kragujevca, moj vršnjak i po mom mišljenju sigurno jedan od najboljih pet igrača ovog sporta u Srbiji svih vremena. Protiv Češke možemo da se nadamo pobedi, smatram da smo kvalitetnija reprezentacija i da imamo manje bolnih tačaka nego oni. Sa Francuzima je neprijatno prognozirati, ipak govorimo o državi gde se duplo više godina, nego kod nas, igra sa jajastom loptom i koja ima srednjoškolske programe za američki fudbal, ali ne treba odustajati nikada, jedan pogrešan potez može promeniti ishod utakmice.

Blach Hornets su završili na drugom mestu ovogodišnje pionirske fleg lige, a u nedelju ih očekuje finale kadetske lige Srbije. U finalu se ponovo sastaju sa ekipom Inđija Indians.

Pionirska fleg liga Srbije ove godine je mnogo napredovala i znatno je bilo teže doći do rezultata. Smatram da će naredna sezona biti još bolja, a nadam se i međunarodnom takmičenju flegovaca gde bismo mogli da se uporedimo sa reprezentacijama država iz okruženja.

Kadetska liga Srbije trebalo je da bude dosta bolja, nadam se da je ovo upozorenje klubovima u smislu organizacije same ekipe. Očekujem zanimljivo finale pa neka bolji pobedi, a ko god da pobedi svakako će biti zasluženo.