Andreja Živković: Za dobar podmladak potreban je istrajan, skroman i nesebičan trud i rad

1666
Foto: Pavle Krstić

Andreja Živković, mladi i perspektivni srpski trener, ima već bogatu kolekciju trofeja, medalja, priznanja… Na njegovoj polici od ove jeseni nalazi se drugi Trofej „Veljka Makojevića“ nakon osvojene šampionske titule njegovih Black Hornetsa u juniorskoj kategoriji.

Živković se takođe može pohvaliti i da je za sada jedini u Srbiji koji je osvojio juniorsko takmičenje i kao glavni trener i kao igrač. Pre četiri godine se u dresu čačanskih Angel Warriorsa domogao zlatne medalje kao igrač, a prošle i ove sezone se ovenčao zlatom kao trener.

Pored toga, ovaj tihi i skromni momak u klubu iz Jagodine koordiniše rad svih selekcija, kako omladinskih, tako i seniorskom, koja je proteklog proleća kao debitant izborila opstanak u SPORT KLUB Prvoj ligi Srbije i naredne sezone.

Foto: Pavle Krstić

Uprkos tome, Andreja Živković ostaje smeran i dosledan zacrtanim ciljevima. Upravo o tome je redakcija portala SAAF-a razgovarala s njim, a povod je bio, naravno, finale Juniorske lige Srbije.

Andreja, kako bi ocenio igre svog i protivničkog tima? U kratkoj izjavi posle finala naveo si da je bilo nekih prelomnih trenutaka…

— Pre početka utakmice sam se složio sa trenerom beogradske ekipe Vojinom Milićem da će ovo finale biti jedna predstava za uživanje iz prostog razloga što igramo dobar i smislen fudbal. Ekipe nam se dosta razlikuju, naša prednost je bila u skill pozicijama, dok je njihova pre svega u liniji. Tokom većeg dela utakmice su imali kontrolu na liniji skrimidža i zadavali nam velike muke trčanjem. Još od našeg prvog susreta smo stavljali akcenat na odgovornosti koje imamo u odbrani i kako reagovati i zaustaviti napad Vukova. Odradili smo bolji posao nego u tom prvom susretu, ali su nam se i dalje dešavale greške na kojima su oni uspeli da kapitalizuju. Međutim, napravili smo par turnovera, što nam je omogućilo da ostanemo u igri. Znali smo da ako nam naša odbrana da šansu, napad će to ispratiti.

Mnogi momci su igrali na obe strane lopte i nisu izlazili sa terena. Jedan od njih je bio i najmlađi član juniorskog tima Vanja Radivojević. Pored obaranja i pokupljenog fambla na poziciji sejftija, imao je bitnu ulogu i u napadu na poziciji hvatača, gde je pored solidnih blokova zabeležio i hvatanje.

— To je po mom mišljenju presudilo utakmicu. Bilo je to u poslednjoj četvrtini, gubili smo 19 : 14, treći pokušaj za 15 jardi na našoj polovini. Plej je bio tako dizajniran da će pas biti sigurno upućen njemu. Bila je to jedna od onih situacija „sve ili ništa“. Vanja je svoj posao odradio odlično, uhvatio dubok pas i doveo nas u crvenu zonu protivnika, ali je takođe dao celom timu novu energiju, neophodnu za privođenje ovakve utakmice kraju. Nakon tog pleja sam bio siguran da ćemo te večeri još jednom biti prvaci Srbije.

Kakve su vam ambicije bile na početku i da li su se one menjale tokom sezone, budući da ekipa od starta nije silovito krenula, kao prošle sezone, već je evoluirala, ako se tako može reći?

— Ne, ni u jednom trenutku se naše ambicije nisu menjale. Ono što smo zacrtali sebi nakon podizanja trofeja u snegu prošlog decembra, to smo održali do danas: odbrana titule, pisanje istorije. Zato je cela sezona protekla pod sloganom „Make It Happen“. U toku sezone smo se suočili sa brojnim preprekama, među kojima su bile i teže povrede dvojice startera. Međutim, u trenucima kada deluje da se sve raspada, treba ostati iznad situacije i shvatiti da zapravo sve dolazi na svoje mesto. Kada sa ove pozicije pogledam našu sezonu, ništa ne bih uradio drugačije i mislim da je sve trebalo baš ovako da se desi.

Foto: Pavle Krstić

Kako bi ocenio ovu sezonu u odnosu na prošlu? Da li je jača, slabija, da li se vidi napredak u kvalitetu fudbala, ili je pak u fazi stagnacije ili nazadovanja?

— Ova sezona u celini je po mom mišljenju bolja od prethodne. Igrao se bolji i raznovrsniji fudbal, sâm plej-of je bio dosta zanimljiviji. Do izražaja su došli mlađi igrači, dok je generacija ’99 opravdala ulogu nosioca igre u većini ekipa. Što se timova pojedinačno tiče, prirodno je imati smene generacija, što u pojedinim slučajevima objašnjava za nijansu slabiji rezultat u odnosu na prethodnu sezonu. Međutim, neke ekipe jednostavno ne pokazuju bilo kakav pomak već duže vreme. Moje je mišljenje da je početni talenat svuda isti, ali je bitna popularizacija na lokalnom nivou i adekvatan pristup u radu s decom.

Kao ekipa koja mnogo ulaže u omladinske selekcije, koji su najveći izazovi jednog kluba da pokrene i, ono najvažnije, održi svoj podmladak na nivou?

— Najveći izazov u našem slučaju jesu uslovi i stručni kadar. Mislim da smo jedini klub u okviru SAAF-a koji ne trenira u svom gradu, već treniramo po okolnim selima. Dakle, nemamo najosnovniji uslov za trening i to je ogroman hendikep sa kojim se borimo već duže vreme. Izuzetno smo mlada ekipa i svi koji su uključeni u trenažni proces mlađih kategorija su u isto vreme i aktivni igrači. Biti predan trenerskom pozivu u takvim uslovima je izuzetno naporan posao. Čvrsto verujem da je za dobar podmladak potreban istrajan, skroman i nesebičan trud i rad, bez obzira na prepreke koje će se na tom putu naći.

Foto: Pavle Krstić

Gde su ostali klubovi Srbije u tome, po tvojoj proceni? Kada čisti entuzijazam treba da preraste u veći motiv i dugoročni cilj?

— U većini klubova primećujem epizodne uloge različitih aktera i nerealne ciljeve kao najveći problem. Neophodno je napraviti dobru osnovu, i strpljivo i marljivo raditi na njenom obogaćivanju. U juniorskoj konkurenciji od 2015. do danas imamo skor 17—5 i dve titule, što je pokazatelj isplativog, kontinuiranog rada. Trofeji nisu došli preko noći, niti su se „veštački“ sklopljene ekipe pokazale kao uspešno, dugoročno rešenje.

Na kraju, kakvi su dalji planovi vašeg kluba?

— U nekim generacijama imamo velike nedostatke koje moramo da nadoknadimo. Stvorili smo obećavajuću bazu pionira, koja će se ubrzo preneti i na kadete, a kasnije i na juniore. Definitivno je prvi i glavni cilj omasoviti sve selekcije. U planu je podizanje svesti o američkom fudbalu u našem pomoravskom okrugu i eventualno uključivanje susednih opština u porodicu SAAF-a. Predstoji nam burno proleće u SPORT KLUB Prvoj ligi Srbije i dalji rad na uspostavljanju našeg kluba kao temelja jagodniskog sporta.

Andreja, hvala ti na odvojenom vremenu. U ime Srpske asocijacije američkog fudbala upućujem vam čestitke i želim uspešne naredne godine.