Juniori Black Hornetsa podigli su pehar „Veljka Makojevića“ drugi put zaredom, čime su postali jedan od dva srpska kluba kojem je pošlo za rukom da odbrani trofej. Međutim, ovaj podvig je poseban i zbog toga što je jedan isti igrač dve godine uzastopno proglašavan najkorisnijim igračem finala.
Reč je o mladom kvoterbeku Dejanu Srećkoviću koji se, reklo bi se, već navikao na ovakva priznanja, i s kim je redakcija našeg portala imala priliku da porazgovara o proteklom jesenjem takmičenju.
Dejane, ponovo se srećemo na istom mestu i istim povodom. Prošle godine si istakao da je titula MVP zapravo priznanje za ceo tim, ne tvoj lični. Da li i dalje isto misliš, jer nije slučajno, a ni često, da isti pojedinac bude dva puta nagrađen za istu stvar?
— Svakako da mi ovo priznanje znači kao igraču, potvrđuje mi da sam na pravom putu i da se moj trud isplatio, ali stojim iza onoga što sam izjavio prošle godine, a to je da sam nagradu MVP pre svega dobio zahvaljujući podršci celog tima.
Budući da tvoja ekipa nije takmičenje započela furiozno kao prošle sezone, da li je u nekom periodu u sezoni postojao neki „otrežnjujući“ momenat, koji vas je vratio „u mašinu“?
— U svakom sportu i timu postoje usponi i padovi, to je i očekivana stvar u svim takmičenjima. Uveli smo novi sitem igre i trebalo je uigrati to da funkcioniše onako kako je trener zamislio. Naglasio bih i da smo imali nekoliko saigrača iz Niša i Čačka, a sa nama je kao i prošle godine bio Ivan Pantić iz Obrenovca. To je zbog udaljenosti znatno otežavalo situaciju. Ipak, na kraju sve kockice su se složile i sezonu smo krunisali odbranom titule.
Izgubili ste u grupi od Vukova, a revanširali ste se na najbolji mogući način. Na šta ste se usredsredili prilikom priprema za finale?
— Moram priznati da i pored temeljno urađenog skautinga, uopšte nije bio lak posao revanširati se rivalima iz Beograda. Znali smo šta možemo da očekujemo od protivnika i upravo smo prilagodili igru tom zadatku. Ono što je definitivno presudilo jeste iskustvo u odlučujućim momentima. Ostali smo fokusirani do samog kraja i ni na trenutak nismo „spustili gard“. Svako je dao svoj maksimum i odradio svoj deo posla, što je i rezultiralo pobedom.
Koju bi utakmicu u sezoni izdvojio po kvalitetu i značaju, ne računajući finale, naravno?
— Kada dobro razmislim, izvojio bih utakmicu protiv Inđije koja predstavlja možda i ključni momenat našeg „vraćanja u mašinu“. Nakon poraza od Vukova i nešto igrački slabije utakmice protiv ekipe iz Zemuna, Inđija je bila pravi test za nas jesmo li dostojni titule i ove sezone. Iz tog razloga izdvojio bih ovaj duel kao presudni u ovoj sezoni.
Kakvu bi poruku poslao svojim vršnjacima, u pogledu treniranja, truda, požrtvovanja?
— Svojim vršnjacima bih poručio da nastave da treniraju kao do sada, da napreduju i, možda najvažnije — uživaju u onome što rade.
Hvala ti, Dejane. U ime Srpske asocijacije američkog fudbala čestitam ti na uspesima i želim sreću u nastavku karijere.
