Stefan Drecun i Goran Zec: Od cimera u reprezentaciji do protivnika na terenu

1635

Popularni GFL, najjača liga u američkom fudbalu u Evropi, završila se nedavno pobedom ekipe Unicorns iz Švebiš Hala nad frankfurtskim timom Universe. Više od 15.000 gledalaca na stadionu „Fridrih Ludvig Jan Športpark“ u Berlinu imalo je priliku da uživa u velikom i za naše oko retkom spektaklu, u kojem je tek u triler završnici titulu odbranio tim iz Švebiš Hala. Na semaforu je na kraju pisalo 21 : 19, što je ekipi u zelenim dresovima obezbedilo četvrti pehar u istoriji.

Ovo možda i ne bi bila neka posebna vest, pogotovo ne za zvanični sajt jednog nacionalnog saveza, osim za one pasionirane zaljubljenike u evropski američki fudbal, ali kada su srpski igrači i reprezentativci akteri jednog takvog spektakla i nemerljivog uspeha, onda cela priča poprima drugačiji kontekst i dimenziju.

Da — jedan od najboljih defanzivaca Srbije Goran Zec i ofanzivni linijaš Stefan Drecun bili su deo čuvenog German Bowla koji se ove godine održao 40. put. Iako već standardni reprezentativci, u nekim slučajevima i cimeri u sobama kad ponosno nose dres Srbije, tog 13. oktobra bili su suparnici na terenu — Stefan u dresu ekipe Franfurt Universe, a Goran u dresu Unicornsa.

Sad je već jasno da je sreću da se domogne prstena i podigne pehar imao Goran Zec, međutim, redakcija sajta SAAF.rs imala je priliku i, može se reći, privilegiju da sa obojicom porazgovara nakon finala. Goran i Stefan rado su se odazvali da podele svoje utiske o trenucima koje će pamtiti ceo život.

MOMCI, PRE SVEGA, U IME SRPSKE ASOCIJACIJE AMERIČKOG FUDBALA ČESTITAM VAM NA VELIKOM POSTIGNUĆU! KAKVE UTISKE NOSITE S FINALNOG MEČA I ŠTA BISTE OCENILI KAO NAJUPEČATLJIVE S TE UTAKMICE, PRE SVEGA U SMISLU CELOKUPNE ATMOSFERE PRE I ZA VREME MEČA.

GORAN: Utisak sa German Bowla je fantastičan! Pokušaću da opišem rečima, ali bih stvarno voleo da to možete da doživite! Neverovatno je istrčati iz tunela pred toliku publiku koja zna šta gleda, koja zna da navija, koja je u nekim momentima toliko bučna da ne čujem saigrača do sebe. Najupečatljiviji deo mi je kad je Frankfurt imao napad pri rezultatu 14 : 13, i ja sam nekako u sebi razmišljao kako bi sad bilo dobro da se desi neki fambl i da neko od naših igrača pokupi i postigne tačdaun. To bi bukvalno značilo preokret u našu korist u četvrtoj četvrtini. I bukvalno, akciju posle mojih misli se to i dogodilo! Mi smo poveli sa 21 : 13. Moram da napomenem da sam nekako u prošlosti sanjario da ću jednog dana igrati German Bowl baš za Unicornse i da ću s njima osvojitii prsten. To sigurno znaju ljudi koji me bolje poznaju! I onda su snovi postali realnost! Neverovatno!

STEFAN: I pored poraza u samom German Bowlu, moram reći da osećaj koji imate dok iznosite zastavu svog tima pred više od 15.000 navijača, u pratnji saigrača sa kojima ste cele godine davali svoj maksimum, teško da nešto može da nadmaši.

ZNAMO DA SU PROMAŠENI FILD-GOLOVI KOŠTALI FRANKFURT TITULE, ALI KOJI SU TO OSTALI ASPEKTI IGRE KOJI SU DONELI PREVAGU U KORIST UNICORNSA?

GORAN: Pa smatram da je prevagu donela naša odbrana, koja je uspela da se probudi posle dva brža poentiranja Frankfurta i da na kraju postigne tačdaun. I svakako, to što smo do samog kraja verovali u pobedu! Zato se promašaj i desio.

STEFAN: Izuzev specijalnih timova, za koje bih rekao da su bili ključni za ishod ovog meča, dao bih značaj i iskustvu igranja ranijih finala igrača Berlin Unicornsa, za razliku od mojih saigrača kojima je ovo u velikom broju bilo prvo finale do sada, što se odrazilo na broj kazni i grešaka u bitnim trenucima.

KAKO BISTE OCENILI CELU SEZONU SVOG KLUBA? KAKVA JE KONKURENCIJA I KOLIKO JE ZAPRAVO U NEMAČKOJ TEŠKO IZBORITI FINALE, A KAMOLI OSVOJITI ILI ODBRANITI TITULU.

GORAN: 17—0 je, ja mislim, dovoljan pokazatelj koliko je sezona bila uspešna, ali mislim da to nije poenta onoga što želim da kažem. Došao sam u klub četiri kola pred kraj regularnog dela i smatram da mi ni jedan nemački velikan ne bi pružio toliko prilike da igram, učim i napredujem rame uz rame s najboljima u Evropi. Posebna organizacija koja se ne oslanja samo na prvih 11, nego na sve igrače kojima raspolaže! Konkurencija je fantastična, svaka utakmica može da bude zanimljiva, bez obzira ko s kim igra, i kakav je konačan ishod. Svaka je zahtevna na svoj način i svakoj se pristupa kao da je poslednja! Izboriti finale nije nimalo lako u ovakvoj ligi, gde gotovo ima igrača koji su igrali u NFL-u, svaki Amerikanac koji dođe je igrao koledž, a Nemci i Evroplani koji tu igraju su sve bolji i bolji. Mislim da je poprilično teško i zato se klubovi bore za što bolju poziciju na tabeli i domaći teren do German Bowla.

STEFAN: Najbolje su rekli navijači Universa koji su nas prozvali „Cinderella Story“, od toga da nismo znali da li će klub zbog finansijske situacije ostati u ligi, do dva veoma neizvesna finala (Eurobowl i German Bowl) i najuspešnije sezone Frankfurt Universa. Visok nivo konkurencije je upravo ono što čini GFL najjačom ligom u Evropi. Imate šansu da igrate protiv igrača koji su igrali na D1 koledžima, bili na trening kampovima NFL timova, igrali u NFL-u, ali i u evropskim i drugim ligama protiv najboljih igrača iz svih zemalja. Samim tim iz godine u godinu se menjaju rosteri, pa bih rekao da ekipe koje se drže sistema i građenja tima na duže vreme jedino imaju ozbiljnu šansu za osvajanje, a kamoli odbranu titule, što se može primetiti iz prethodnih godina.

NA ŠTA NEMCI NAJVIŠE POLAŽU PAŽNJU, KADA SU KVALITETI IGRAČA U PITANJU? KOJE SVE KRITERIJUME IGRAČ TREBA DA ISPUNI DA BI SE NAŠAO NA ROSTERU NEKOG KLUBA?

GORAN: „Play fast and play physical“! Ovo je moj odgovor na ovo pitanje. Mislim da ce svi shvatiti poentu.

STEFAN: Naravno da pored očekivanja da fizički možete da ispratite nivo igre, rekao bih da se posebna pažnja posvećuje disciplini.

DA LI I KOLIKO NEMCI ULAŽU U TRENERSKI KADAR, TJ. DA LI ULAŽU I JAČAJU DOMAĆE TRENERE ILI „UVOZE“ ZNANJE?

GORAN: Trenerski kadar širom Nemačke je mešovit, koliko ja znam… Ima i američkih trenera, a ima i domaćih. U mom klubu je glavni trener Amerikanac, ali je on već dugi niz godina u Nemačkoj, ostali treneri su domaći, s tim da su posećivali razne klinike, tako da imaju ogromno stečeno znanje.

STEFAN: Zavisno od finansijske mogućnosti ekipa, ali pretežno se glavni trener „uvozi“ iz Amerike, dok su pozicioni uglavnom domaći treneri.

NEĆEMO POREDITI NIVO FUDBALA U NEMČKOJ I SRBIJI, ALI UPOREDITE POJEDINAČNO — NA KOM NIVOU JE JEDAN IGRAČ U NEMAČKOJ U ODNOSU NA ONOG U SRBIJI, TJ. DA LI SU I U KOJOJ MERI NAŠI POJEDINCI U ZAOSTATKU, I PO PITANJU FIZIČKE SPREME, I PO PITANJU ZNANJA?

GORAN: Pa ja bih na ovo pitanje odgovorio ovako: Govoreći o svojoj poziciji, naučio sam baš dosta! Morao sam da se prilagodim drugačijem konceptu igre u odnosu na ono kako se igra kod nas i kako sam učen u Srbiji. Kada je reč o spremnosti igrača, mislim da su Nemci mnogo posvećeniji treninzima, radu u teretani, gledanju filmova, takođe to su sve ljudi koji imaju poslove, porodice ali opet odvajaju vreme za sve ostalo da pomognu ekipi i da budu bolji. Nekako mislim da im je ta kultura negde usađena. Kod nas je nemaju svi igrači. Smatram da svaki spremniji i talentovaniji igrač iz Srbije može da igra u bilo kom timu u Nemačkoj!

STEFAN: Pa rekao bih da je prosečan nemački igrač zasigurno po poznavanju američkog fudbala bolji. Ipak se duže igra sport u Nemačkoj i na višem nivou, a da li su naši pojedinci u zaostatku, zaključuje se zaista isključivo na individualnom nivou. Moje mišljenje je da najbolji Srbin može biti bolji od najboljeg Nemca, jer kao što znamo — „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“!

KOLIKO I ŠTA NEMCI ZNAJU O AMERIČKOM FUDBALU U SRBIJI?

Goran: Znaju da postoji liga, ali ništa preterano. I znaju da je nivo fudbala dosta lošiji. I ne mogu da procene igrače gledajući „hajlajt“ filmove, pa se raspituju od nekih američkih igrača i trenera koji su bili kod nas, da im kažu nesto o nama. Bar je tako bilo u mom slučaju. Npr. izjava jednog mog saigrača Amerikanca bila je: „Kad smo čuli da dolazi sejfti iz Srbije, bili smo u fazonu: ’Ma daj bre!’ (u lošem kontekstu)“, a na kraju, kad sam došao i pokazao se dobro, rekao je da sam u stvari dobar fudbaler. Mislim da ova rečenica može da kaže dosta o njihovom mišljenju o fudbalu kod nas. Verovatno nije u svakom slučaju ovako, ali verujem da u većini bude!

STEFAN: Upoznati su sa većim klubovima, kao što su Vukovi Beograd i Kragujevac Wild Boars, ali generalno najveći izvor informacija upravo dobijaju od naših igrača koji su na neki način ambasadori američkog fudbala Srbije u Nemačkoj.

DA LI STE IZGRADILI NEKE NOVE KONTAKTE I S TIM U VEZI, KAKVI SU VAM PLANOVI U BUDUĆNOSTI?

GORAN: Dolaskom bilo kog igrača u Nemačku, pa mogu sigurno reći u bilo koji klub, može da bude veliki plus, nikako minus. Zanemarimo novčani deo. Može da se stekne mnogo prijatelja koji mogu da pomognu da ostanete tamo, nađete posao, započnete novi život, a opet igrate fudbal na nekom boljem nivou nego kod nas. Kad je reč o planovima za iduću godinu, mislim da je isti kao i ove godine — još jedan German Bowl i prsten na ruci! (smeh)

STEFAN: Kada sa nekim zajedno jedete, znojite se, krvarite, ali se i smejete svakodnevno, teško je ne ostvariti dobre odnose. Štaviše, postanete braća, a kada su među njima i igrači koji imaju iskustva igranja na najvišem nivou američkog fudbala, onda i vama porastu apetiti uspeha, tako da od planova za budućnost jedino mogu reći da se nadam da će biti viši nivo fudbala od GFL-a.

KAKAV SAVET BISTE DALI KLUBOVIMA I IGRAČIMA U SRBIJI, KAKO BI SE SVE PODIGLO NA VIŠI NIVO?

GORAN: Klubove mogu da posavetujem da više rade na marketingu kluba i privlačenjem gledalaca i sponzora. Smatram da jedino tako klub može da raste. A savet za igrače je da se trude svakim treningom da budu bolji i da napreduju iz dana u dan, da vole to što rade i da, ako im se pruži prilika za igrom u nekoj drugoj ligi ili državi, da je prihvate! To iskustvo neće nikad zaboraviti, a može biti samo korisno!

STEFAN: Mora se ulagati više u sam sport, jer mi imamo igrače u Srbiji koji su i više nego sposobni da igraju u najboljim ligama, ali se u njih ne ulaže dovoljno da bi mogli da imaju platformu za adekvatan razvoj. Takođe, mora se ulagati u trenerski kadar sa iskustvom, ali možda i najvažnije je — raditi na izgradnji kluba na duže staze, a ne samo iz sezonu u sezonu.

Stefane, Gorane, hvala vam na izdvojenom vremenu i želim vam još mnogo sportskih uspeha! Da budete ponos srpskog američkog fudbala!