Miloš Lišanin, reprezentativac Srbije u američkom fudbalu i kapiten nacionalnog tima, proglašen je najboljim igračem odbrane po broju sekova (sacks) u prestižnoj Nemačkoj fudbalskoj ligi (GFL).
Lišanin se našao na vrhu liste sa 18 sekova, od kojih 16 solo i dva uz asistenciju, uz pretrčanih 116 jardi. Tome se dodaje i 29 obaranja iza linije skrimidža. Analitičari smatraju da je upravo sprski reprezentativac zaslužan za poslednje četiri pobede svog tima Hamburg Huskies koji se, nažalost, nije plasirao u plej-of nemačkog prvenstva.
Jedan od retkih sprskih igrača koji je svoju karijeru nakon igranja u Srbiji nastavio u najvišim evropskim ligama, za naš sajt je dao svoje mišljenje o tome kako je jedan stranac proglašen za najboljeg igrača na zahtevnoj poziciji kao što je defanzivna linija, s obzirom na to da se kod nas fudbal igra mnogo kraće nego u Nemačkoj.
– Srbija i Srbi imaju nešto što niko drugi nema, a to je inat. Bez obzira kakva prepreka stoji ispred, Srbi će to preći bez obzira na sve. Tako sam ja, još kad sam počeo da treniram američki fudbal, slušao kako je nemačka liga najbolja i kako niko ne može da im parira. Meni su bivši saigrači govorili kako sam ja samo prosečan igrač i da tamo ne mogu da budem dobar kao oni, ali srpski inat je proradio i dokazao suprotno.
Nakon jedne sezone provedene u klubu iz Hamburga, pitali smo ga i kako bi ocenio nemačko prvenstvo, u kom se pravcu razvija fudbal u toj zemlji i gde je Nemačka u odnosu na neke druge zemlje?
– Nemačka liga je bez premca najbolja i najkvalitetnija u odnosu na druge zemlje. Kod njih ne stoji pravilo kao kod nas za američke igrače, kod njih na terenu u isto vreme mogu da budu dva Amerikanca, ali isto tako u timu možeš da ih imaš koliko god hoćeš, i mislim da je upravo to preduslov za razvoj fudbala i njihova prednost.
Miloš Lišanin je američkim fudbalom počeo da se bavi 2008. godine u beogradskim Vukovima, gde je stekao dosta prijatelja, s kojima je nanizao brojne uspehe, i za koje ga, po sopstvenom priznaju, vežu mnoge lepe uspomene. Šest godina kasnije, 2014. godine, prvi put je otišao van zemlje, kako bi se oprobao u drugim ligama, gde je takođe imao dosta uspeha i stekao mnoga priznanja. Dve sezone proveo je u turskim Ramsima, jednu sezonu u švedskim Black Knightsima, a poslednju sezonu odigrao je je noseći dres kluba Huskies iz Hamburga.
U fudbalu mnogo toga kreće od ofanzivne i defanzivne linije, pa imajući ovo iskustvo iz Nemačke, šta bi savetovao – kako podići kvalitet OL i DL u Srbiji?
– Ofanzivna i defanzivna linija su stubovi tima i odatle sve počinje. Zbog toga ove dve jedinice moraju da treniraju više i bolje od svih drugih pozicija. Što se Srbije tiče, mi imamo možda najbolju ofanzivnu i defanzivnu liniju u Evropi.
Nema sumnje da će priznanje koje je stekao u Nemačkoj uticati na njegovu karijeru u budućnosti, ali Miloš nije želeo da otkriva mnogo o tome.
– Imam mnogo planova šta i gde dalje, ali o tome ću kad za to dođe vreme – kratko nam je rekao Lišanin.
Svakako da na kraju nismo mogli a da ga ne upitamo prati li dešavanja u Srbiji, kako ocenjuje trenutnu situaciju u domaćem američkom fudbalu i kakva nam je perspektiva?
– Morao bih da skrenem pažnju da se uradi nešto povodom razvoja američkog fudbala u Srbiji jer mislim da smo počeli da nazadujemo. Predsednici klubova treba da obrate pažnju, mnogi klubovi su u krizi, neki su pred gašenjem, što je velika šteta. Savez mora da učini nešto! Mi smo 15. tim na svetu, a znam da smo bolji od toga. Nemojmo i to izgubiti! Ljubi vas brat! – poručio je u svom stilu kapiten reprezentacije Srbije i jedan od najboljih defanzivaca koje Srbija ima.
Mi mu želimo svu sreću u nastavku karijere i jedva čekamo da uskoro ponovo obuče dres Srbije.
