Serbian Bowl XII: Pogledi s terena

3045
Darko Cvetković (Wild Boars) i Ivan Nedeljković (SBB Vukovi)

Serbian Bowl XII, vrhunac sezone u Srbiji, poznato je, održava se u nedelju 10. jula. Deveti put u istoriji za naslov prvaka boriće se veliki rivali – „SBB Vukovi” iz Beograda i „Wild Boars” iz Kragujevca.

Trofej je u rukama Beograđana bio osam puta, Kragujevčana pet, računajući i neslavan period razjedinjenih saveza tokom 2009. i 2010. godine. Duel ove dve ekipe svake sezone nesumnjivo privlači veliku pažnju i uz gotovo „šahovsku” neizvesnost i promišljanja iščekuje se početni udarac. Ko će ovog puta povući poslednji potez na „šahovskoj tabli” postavljenoj na terenu FK BASK, znaće se 10. jula oko 20.00 časova, a o tome kako se spremaju i šta smeraju, razgovarali smo s igračima oba kluba.

Svoje viđenje ’s terena’ izneli su Ivan Nedeljković, reprezentativac, defanzivni bek i jedan od kapitena „Vukova”, i Darko Cvetković, dugogodišnji reprezentativni kornerbek i jedan od igrača s najdužim stažom u „Veprovima”.

Kako biste ocenili proteklu sezonu u vašem klubu u odnosu na prošlu godinu?

Ivan Nedeljković: Uprkos činjenici da se nismo kvalifikovali na finalni turnir Lige šampiona i da nam je zamalo izmakla titula prvaka CEFL-a, mislim da smo ostvarili napredak u igračkom smislu. Svaki poraz je lekcija, iako mnogo boli. Ali, to je sport – nekad pobediš, nekad izgubiš. Trudimo se da izvučemo najbolje iz svake utakmice jer su velika takmičenja i titule tek pred nama. Imamo mlad tim i grupu momaka koja je željna dokazivanja, ali i konstantnog napretka.

Darko Cvetković: Bez mnogo promena, započeli smo sezonu s trenerom Meserom, uz nekoliko dobrih novina, ali i nekoliko nesporazuma, da bi završnicu dočekali s prošlosezonskim trenerskim kadrom. Oni svoje trenerske navike nisu menjali, ali mi smo imali pola sezone uigravanja više s tim zamislima nego prošle godine.

U kojoj meri su ostvareni ciljevi?

Ivan_NedeljkovicIvan Nedeljković: Kao jednoj od najboljih ekipa u ovom delu Evrope, nama je uvek cilj titula, bilo da se radi o domaćem prvenstvu, regionalnoj ili kontinentalnoj ligi. Ove godine nismo uspeli da se ’popnemo’ na vrh Evrope, ali je titula šampiona Srbije i dalje naš cilj. Pristupamo sezoni po principu trening po trening, utakmica po utakmica, takmičenje po takmičenje.

Darko Cvetković: Naš cilj je bio reorganizacija sistema, u čemu nismo uspeli, zbog mnogo razloga koje ćemo, nadam se, ispraviti do nareden sezone. S obzirom na to da je ovaj klub nastao na šampionskim temeljima, titula prvaka uvek vreba iz prikrajka i opominje. Ako je tutula cilj, to je jedan veoma realan cilj.

Biće ovo vaš deveti duel u finalu. Koliko se klubovi razlikuju u odnosu na meč u regularnom delu prvenstva, i u tom smislu, kako vidite finalnu utakmicu?

Ivan Nedeljković: Smatram da se obe ekipe razlikuju značajno u odnosu na meč odigran u regularnom delu prvenstva. Svaka utakmica je šansa da se igra unapredi, i jedni i drugi su to potvrdili svojim rezultatima u poslednjim mečevima. Sama činjenica da je ova utakmica finale i da nemamo više za šta da se ’čuvamo’, dodatno nas motiviše da podignemo nivo svoje igre. Poznajući svoje saigrače, a i protivnika, siguran sam da će ovaj meč biti dosledan borbe za naziv šampiona Srbije.

Darko Cvetković: Beogradski tim ima iza sebe više obaveza i teških utakmica, ja to vidim kao dodatno iskustvo, ali na ovom nivou i preveliki umor, mada rivali najbolje igraju kada je to najpotrebnije. Oni će finale dočekati s više motiva nego regularni deo sezone, ali ono što neće očekivati jeste to da smo mi ’drugi Veprovi’, spremniji, s većom motivacijom nego pre nekoliko nedelja. Finale će biti neizvesno, zato što su se „Veprovi” podigli na nivo stare slave.

Šta smatrate najjačom tačkom u protivničkom timu?

Ivan Nedeljković: „Wild Boarsi” već godinama igraju dobar fudbal i jednako su dobri s obe strane lopte – u napadu i odbrani. Imaju dosta dobrih pojedinaca koji mogu da naprave razliku na terenu. Siguran sam da će meč biti sjajan.

Darko Cvetković: Ubedljivo najjača tačka protivnika su inostani igrači, na krilima veterana s obe strane lopte.

Šta vidite kao mane i jesu li one ujedno i šanse vašeg kluba da ostvari što bolji rezultat?

Ivan Nedeljković: Kao i u svakom sportu, kao i u svakom meču, najveća slabost i najveći protivnik svakoj ekipi i sportisti najčešće je on sam. Niko nije imun na to i vrlo često u utakmicama od velikog značaja upravo ovaj faktor odredi pobednika. Siguran sam da će ekipa s manje grešaka u svojoj igri biti pobednik finala.

Darko Cvetković: Njihove mane su arogancija u određenoj meri, previše utakmica u sezoni, tim sastavljen „na silu” i na pojedinim pozicijama traljavo pripremljen za sezonu kakvu priželjkuju.

Igrači „Vukova” i „Veprova” su najjači rivali od samih početaka američkog fudbala u Srbiji. Ipak, to rivalstvo je zdravo, sportsko, za razliku od nekih derbi susreta u drugim sportovima. Kako se to postiže i koja bi bila vaša poruka klubovima drugih sportova?

Ivan Nedeljković: Pre svega poštujemo svog protivnika. Ponekad emocije preovladaju na terenu pa može doći do nekih teških ili neumesnih reči, ali sve je to u žaru borbe. Trudimo se da borbu ostavimo za teren jer joj je tamo i mesto, a ne van njega. S druge strane, američki fudbal je amaterski sport, mi ne dobijamo nikakvu finansijsku motivaciju za igru, a igrači su motivisani jedino ljubavlju prema samoj igri, sportu i željom za fer pobedama.

Darko_CvetkovicDarko Cvetković: Nije ni naš derbi bez varnica, ali na kraju meča se to dovede u normalu, ostvare se i održe prijateljstva. Naš sport zahteva intenzivan i nemilosrdan fizički kontakt, ali opet, na kraju dana, nema zle krvi. Recept je jednostavan – kada drugi timovi budu u sportu zarad ljubavi prema veštini kojom se bave, a ne zbog novca i popularnosti izazvane senzacionalizmom, imaćemo zdrav sport, normalne navijače i odane sportske radnike. Ljubav, strast i odanost pre svega.

Kao predstavnici dva najtrofejnija kluba u Srbiji, kako ocenjujete konkurenciju u Srbiji?

Ivan Nedeljković: Stanje na tabeli i poen razlika govori mnogo toga. Primetno je da su tri kluba uvek u trci za naziv šampiona, dok se čini da ostali samo žele da izbore ostanak u ligi. Možda bi sistem takmičenja sličan onom u najvećim evropski ligama (AFL i GFL), s manjim brojem timova, bio praktičniji za kvalitet lige. U svakom slučaju, nama ni jedan sistem takmičenja ne menja ciljeve, a to je da uvek budemo prvi.

Darko Cvetković: Svaka sezona stvori novog heroja navijača, ekipu koja nastupa kao pravi tim, beleži dobre rezultate, ali kamen spoticanja bude mali broj igrača koji mogu da se posvete timu tokom cele sezone. Oduvek je u našoj zemlji bilo talentovanih igrača i timova koji znaju da „udare šamar” bilo kome. Nepohodno je da još makar dve ekipe najvišeg ranga podignu svoju organizaciju na viši nivo i tada ćemo biti konkurentna liga na kontinentu.

Kakva je budućnost američkog fudbala u Srbiji i koji su naredni koraci, prema vašem viđenju, za dalje unapređenje i popularizaciju sporta?

Ivan Nedeljković: Rekao bih da je američki fudbal sport s najbržim rastom u našoj zemlji i drago mi je što viđam sve više dece da se bave ovim sportom po celoj Srbiji. Mislim da je činjenica da se američki fudbal igra u celoj zemlji upravo ključna za dalji razvoj sporta kod nas. Takođe, uvek me obraduje kada vidim da je sve vise dečaka (čak i devojčica) kojima je američki fudbal prvi sport kojim se bave u životu. To zaista stavlja osmeh na lice i uliva poverenje da razvoj sporta ide dobrim putem. Dodao bih i da uspesi naše reprezentacije dosta doprinose tome da kvalitet lige bude bolji, ali i da ljudi znaju za sport.

Darko Cvetković: U minulih 15 godina malo toga se promenilo, iako ću naići na negodovanje nakon ovoga što sam izjavio. Prelazna rešenja, krpljenje kraja s krajem, vizije osoba koje nikada nisu provele godine u sportu iz ljubavi, iskonske strasti prema sportu. Inat, prkos i tvrdoglavost našeg nesvakidašnjeg naroda kočnica su napretka. Mi smo siromašna zemlja, ali smatram da ono malo što imamo moramo utrošiti u stručan kadar iz inostranstva na svim nivoima – stručnjake koji će proceniti našu situaciju i izgraditi za nas plan razvoja na svim nivoima. To se u Evropi dešavalo i ranije. Potrebno je uložiti u izgradnju nacionalnog plana razvoja američkog fudbala, plana od nekoliko decenija bez presedana i bez mogućnosti revizije i povlačenja, ulagati isključivo u infrastrukturu, trenerski kadar i mlađe selekcije, zaboraviti potpuno nepotreban plan forsiranja nacionalnog A tima kao merilo uspeha jednog saveza. Svi mi želimo da se oprobamo protiv najboljih, ali organizaciono nismo na tom nivou. Svaki uspešni evropski savez potražio je pomoć stručnjaka, razvio stručan plan koji se sprovodi decenijama i sada ubiraju rezultate, ali mi, kao po običaju, želimo sve preko noći.