Pobedom nad Mamutima u Kikindi (30:18), juniori Divljih veprova juče su osvojili drugi Trofej „Veljka Makojevića“, u čak trećem uzastopnom finalu.
Kragujevčane je do trona predvodio glavni trener, Darko Cvetković, godinama unazad jedan od najboljih defanzivaca u Srbiji i dugogodišnji trener mlađih selekcija, kako klupskih, tako i reprezentativnih. U razgovoru za zvanični sajt Srpske asocijacije američkog fudbala, strateg Kragujevčana otkriva kako je tekla još jedna uspešna sezona i kakvi su planovi za budućnost.
– Takmičarski cilj bio nam je ulazak u polufinale, ali to je ipak bilo sekundarno. Ono što sam zapravo želeo, jeste da osposobim zavidan deo igrača za napore koji dolaze sa seniorskom sezonom, hteo sam da kompletiram prave američke fudbalere, van terena i na njemu. Rekao bih da sam imao uspeha u tome, ne onoliko koliko bih želeo, ali napredak je uočen u svakom pojedinačnom igraču.
Jedan od glavnih ciljeva svakog rasadnika talenata, što Veprovi svakako jesu, je i proizvodnja igrača za prvi tim.
– Naš tim bio je satkan od iskusnih igrača juniorskog uzrasta, koji takođe imaju i zapaženu ulogu u seniorskim nadmetanjima, to su momci na kojima će se temeljiti budućnost američkog fudbala u Srbiji. Pored njih, pojavila se nova grupa momaka koja će adekvatno popuniti upražnjena mesta. Neophodno je pametno pristupiti stvaranju igrača za prvi tim i održavati njihovu pažnju, pobrinuti se za njihov razvoj tokom cele godine. To ne sme biti stihijski postupak, puko određivanje granice njihovih godina kao merila zrelosti pristupanju prvom timu. Kragujevac ima plan i mogućnosti da sprovede temeljnu selekciju igrača i da vodi računa o njihovom daljem razvoju.
Većina timova ove sezone imala je problema sa „kratkim rosterima“, što je dodatno zakomplikovalo i posao trenera.
– Juniorska liga se dosta promenila u odnosu na početke ovog takmičenja od pre nekoliko godina. Imamo veliki broj timova sa veoma malim brojem igrača. To nikako nije dobro, fudbal nije osmišljen da igrači igraju veliki broj pozicija, posebno ne na ovom nivou gde je rizik od povreda veći. S obzirom na to, pripremni period podelili smo na segnemte sa posebnim fokusom na fizičkoj pripremi. Neophodno je bilo naći pravu dozu, uz određeni koncept priprema, kako bi se pripremilo, ali i očuvalo telo za takmičenje. Forma Veprova je bila na zavidnom nivou. Najveći problem tokom sezone je bio mali broj igrača i mentalni pristup određenim mečevima, ali to je očekivano kada su mladi igrači u pitanju.
Šumadinci su imali perfektnu godinu, najpre su se prošetali kroz Grupu „Jug“ sa skorom 5-0, a zatim u plej-ofu nadigrali najbolje timove „Severa“, Legionare (22:17) i Mamute (30:18).
– Zadovoljan sam celokupnom sezonom, primarno zbog toga što su mladi igrači Veprova kroz trud, rad i odricanje došli u poziciju da osete bujicu emocija koja navire samo kada stignete do finala i kada ga osvojite. Želim da upamte taj osećaj.
Najneizvesnije bilo je u polufinalu sa Sirmium Legionariesima, u kom su Kragujevčani posle još jedne velike borbe treći uzastopni put eliminisali goste iz Sremske Mitrovice.
– Čini mi se da nam je najteži meč bio susret sa Legionarima. Preko puta nas nalazila se sjajna ekipa, predvođena iskusnim trenerima, željna osvete i dokazivanja, dok smo mi u meč ušli taktički dobro pripremljeni, ali mentalno na niskom nivou. Sve dok naša ekipa nije izvukla glavu iz oblaka, meč je bio u rukama gostiju. Utakmica je zaista opravdala frazu „finale pre finala“.
Uzbuđenja nije manjkalo ni u odlučujućoj bici za trofej, u kojoj su Veprovi nakon nekoliko preokreta prelomili meč u poslednjoj četvrtini.
– Finale je zaista bilo vredno dve najuspešnije ekipe u Srbiji u ovom momentu. Odlična organizacija i prijateljski odnosi dva kluba stvorili su sjajne uslove za odigravanje meča u ne tako sjajnim vremenskim prilikama. Bilo je dosta grešaka sa obe strane, ali i zavidnog nivoa koncentracije kada stvari ne krenu onako kako je planirano. Finale je u velikoj meri obilkovalo sjajno vođenje napada Veprova od strane stratega o kome ne treba trošiti reči, ofanzivnog koordinatora Aleksandra Ristića Alfa. Zatim, na snagu su stupile modifikacije planova vezanih za odbranu, od strane mladog defanzivnog koordinatora Danila Mijuškovića, koji je uspešno prilagodio odbranu Veprova kada je to bilo neophodno.
Cvetković je godinama radio kao pozicioni trener, a ovo mu je bio debi na poziciji glavnog trenera.
– Seniori Veprova su ove godine bili na staklenim nogama, nismo ostvarili rezultate kakve grad Kragujevac zaslužuje. Juniorska liga za nas ima posebno značenje, s obzirom na to da nosi naziv u čast i sećanje na našeg prijatelja Veljka Makojevića. Ogromna mi je čast što sam uspeo da sasatavim kockice vredne šampionskog tima. Veterani igre i trenerskog zanata nalazili su se pored mene i njihovu ulogu ne mogu dovoljno da istaknem. Nisam se fokusirao na osvajanje titule niti sam puno razmišljao šta to zapravo meni znači, mnogo je tu posla bilo, tek sada kada je sve završeno izuzetna mi je čast i privilegija što sam deo uspeha našeg trofejnog tima, pre svega što su treneri nesebično radili na tome da se imena ove generacije, sjajnih momaka našeg tima ispišu zlatim slovima, rezervisanim samo za šampione.
