Tokom prošlog boravka u gradu na Lepenici ostavio je nedovršen posao, a sada se vratio sa željom da pomogne Divljim veprovima da prekinu trogodišnji post i vrate se na tron. U toj sezoni 2012 Ričard Bonds postao je prvi Amerikanac koji je u kragujevački tim doveden samo zbog obavljanja trenerskog posla, ali ni to nije pomoglo njegovom timu da se domogne šampionskog pehara.
Osim ukusa gorčine zbog poraza u finalu, sve ostalo vezano za rad u Veprovima budi veoma lepe uspomene kod američkog stručnjaka.
– Ovo su zemlja i grad koje volim, ljudi su vrlo prijateljski nastrojeni i skromni. Kragujevac je mali grad, lak za kretanje i život, a poznanstvo sa većinom igrača i članova menadžmenta uvek donosi bolje trenersko iskustvo i omogućava mi bolji rad. Kada ste zadovoljni okruženjem u kojem radite lakše je da se uklopite, a pritom je i talenat igrača na vrhunskom nivou, što mi dodatno olakšava posao. Zaista se osećam veoma prijatno ovde – otkriva Bonds.
Imali su tada Wild Boarsi najefikasniji napad (54,5 poena po utakmici) i ubedljivo najbolju odbranu u Superligi (13,8 poena po meču), ali i pored toga nisu uspeli da sačuvaju vođstvo sa poluvremena „Serbian Bowla“ (24:21), pa su na kraju Vukovi slavili titulu – 35:24.
– Ta 2012. trebalo je da bude godina obnove i smene generacija, ali se pretvorila u sezonu sa šampionskim imperativom. Ispostavilo se da smo imali najefikasniji napad i najbolju odbranu u ligi i delovali smo kao dobar tim te godine. Bili smo razočarani neosvajanjem šampionata, jer smo imali šansu. Igrači su se uklopili u program i radili izuzetno naporno. Zaslužili su da pobede.
Bonds sada ima dosta veće iskustvo o ovom sportu u Srbiji, pa zna šta je potrebno da se ispravi pomenuti neuspeh.
– Planiramo da napravimo neke promene u ofanzivnim i defanzivnim šemama, ali to je lakši deo posla. Najvažnije je da dođemo do toga da svi dišemo kao jedan i da naučimo da radimo naporno uprkos problemima. Moramo da dovedemo tehniku igrača do savršenstva i da ih nateramo da uče, a ne samo da igraju. Ključ pobede je u treninzima i vežbanju u teretani, a ne u talentu.
Trener Veprova će i ovoga puta moći da računa na tri zemljaka. Još u oktobru stigao je kvoterbek Ajk Vitaker, a uskoro bi trebalo da im se pridruže defanzivni bek Ken Hejl i univerzalac Šejn Vong koji se najbolje snalazi na pozicijama lajnbekera i trkača.
– Radim kao trener u Evropi od 2008. godine i ovo je prvi put da sam od samog početka uključen u dovođenje igrača. Ovo su zaista talentovani momci, neki od najboljih koji su igrali u Veprovima. U ekipi ima i dosta novih domaćih igrača, sa kojima sam se tek upoznao. Zaista očekujem uzbudljivu sezonu.
Novi napad na šampionski pehar zahteva još ozbiljniji rad, pa je Bonds ovoga puta još ranije stigao u Kragujevac, krajem decembra.
– Primarni cilj je da dovedemo igrače u formu i pripremimo ih za dugačku sezonu u dva takmičenja. Ne smemo se fokusirati samo na Vukove, već moramo ići polako, utakmicu po utakmicu, i igrati „veprovski“ fudbal svakog vikenda. Krajnje ambicije su da osvojimo oba šampionata.
Međutim, svestan je strateg Kragujevčana da neće biti nimalo lako.
– Predstojeća sezona će biti veoma konkurentna. Svi timovi prave promene i dovode importe kako bi napredovali i ravnopravno ušli u šampionat. Nijedna pobeda nam nije zagarantovana i ne smemo nikoga potceniti. Do 29. marta svi su neporaženi – zaključio je Bonds.
