U društveno-političkom dnevniku “Akter” izašao je vrlo zanimljiv intervju sa Vojislavom Milenkovićem, kvoterbekom Pančevo Panthersa i jedinim srpskim predstavnikom na planetarnom događaju SAD protiv Tima sveta. U celosti vam prenosimo tekst Aktera:
Na terenima Ostina zapazili su ga američki treneri dok je igrao u Timu sveta koji je trijumfovao nad selekcijom SAD-a rezultatom 35:29, i sledeće godine očekuje njihov poziv za naredni „sudar“ ekipe planete sa američkim gigantom.
Biti u ekipi sveta san je svakog juniora ove planete koji igra američki fudbal. I ne bez razloga, jer u američkom fudbalu tada sledi internacionalna utakmica sa timom Amerike, zemlje u kojoj je taj sport najpopularniji. Američki fudbal je poput holivudskog sna, čemu je doprinela i fimska mašinerija sa Bulevara sumraka.
Naš juniorski reprezentativac Vojislav Milenković (18), kvoterbek kluba američkog fudbala „Pantersi“ iz Pančeva, našao se usred te priče, među odabranim juniorima planete, koji su trijumfovali nad američkom ekipom rezultatom 35:29. Upravo se vratio iz Amerike, gde je predstavljao Srbiju u Timu sveta koji je igrao protiv najboljih juniora domaćina.
– Sudari su zvučni zbog opreme koju nosimo, i verovatno to publiku i dovodi na stadione, da vide kako se igrači obaraju, ali ništa nije toliko strašno, dosta smo jaki. U američkom fudbalu su udarci dosta snažni, ali su u ragbiju povrede češće. Kada stupite na teren, i vidite da niste od šećera, skontate da je ipak sve to sport – kaže Milenković.
Ostvario je, kako kaže za „Akter“, prvi korak u realizaciji sna svakog mladog igrača američkog fudbala, bez obzira na kom meridijanu pokušavao da postigne „tačdaun“, da se nađe u profesionalnoj NFL ligi SAD-a. Na terenima Ostina zapazili su ga američki treneri, i sledeće godine očekuje njihov poziv za naredni „sudar“ ekipe sveta sa američkim gigantom. I tako maštarenja dečaka sa Tamiša polako dobijaju obris jave korak po korak.
ISTORIJAT AMERIČKOG FUDBALA
Američki fudbal, čiji je jedan od naziva gridiron, razvio u SAD-u od ragbija krajem 19. veka. U susednoj Kanadi je u isto vreme nastao kanadski fudbal, koji se razlikuje od američkog. Posebna vrsta tog fudbala zvana football razvila se u 20. veku. Iako je prva profesionalna utakmica američkog fudbala odigrana daleke 1895. godine, taj sport je tek sredinom 20. veka počeo da stiče popularnost, a 60-ih godina je po broju gledalaca premašio do tada neprikosnoveni bejzbol. Razlog za to bila je spremnost football lige da promeni pravila kako bi sport učinila privlačnim televizijskoj publici i oglašivačima. Uz profesionalnu ligu NFL, američki fudbal je tradicionalno prisutan na koledžima i univerzitetima, ali i u srednjim školama. Srednjoškolski timovi često predstavljaju ponos malih provincijskih gradova u kojima se život često vrti oko utakmica lokalnih timova. Vremenom je američki fudbal stekao popularnost i van granica SAD-a, a devedesetih godina prošlog veka NFL je osnovao posebnu evropsku ligu, odnosno NFL Evrope.
JEDINI SA BALKANA
Pažnju na sebe skrenuo je prošle godine igrama u juniorskoj reprezentaciji na kvalifikacionom turniru za Juniorsko evropsko prvenstvo. Tada su ga primetili skauti iz inostranstva. Odlične partije pružio je i ove godine u dresu „Pantersa“, čiji je seniorski tim predvodio do polufinala Nacionalne lige Srbije. Juniorski tim vodio je do druge uzastopne titule prvaka Srbije u Juniorskoj ligi.
Za odlazak u odabrani Tim sveta predložo ga je sa još dvojicom igrača iz Beograda i Čačka selektor naše reprezentacije u američkom fudbalu Zoran Damjanović. Upravni odbor saveza poslao je spisak u Ameriku, a trojica srpskih juniora u kontaktu sa američkim trenerima slali su snimke svoje igre sa treninga. Posle nekog vremena usledio je poziv od trenera iz Švedske za igru u Timu sveta.
– Na osnovu toga su doneli odluku, i ja sam jedini izabran iz Srbije, ali sam i jedini predstavnik Balkana u svetskom timu koji je okupio igrače američkog fudbala od Švajcarske i Finske do Australije i Kanade. Na terenu u Ostinu igrao sam na svojoj poziciji kvoterbeka i bio sam fasciniran momentom u kome sam se našao – kaže igrač koji je sa svojim „Pantersima“ na domaćem terenu po drugi put ovenčan zlatom juniorskih prvaka Srbije u kategoriji do 19 godina. Uporni treninzi dva puta dnevno, poverenje trenera u mlade igrače iz brojnih zemalja, i igra bez greške doveli su do trijumfa.
– Sve je bilo u američkom stilu, kao na televiziji, bendovi, muzika, navijačice, fenomenalna publika koja zna pravila igre za razliku od naše. Imali smo i malo sreće koja je potrebna u svakom sportu, a i veliki američki igrači su pravili greške i zato su izgubili – dodaje Vojislav.
Iako taj sport nema mnogo poklonika kod nas, mada dobija zamah popularnosti, za njega je finale sa 1.200 ljudi na tribinama značilo mnogo, a nastup preko Atlantika, koji je imao pompu koju nosi američki fudbal, odveo ga je u svet filmova koje je do tada gledao.
– Nebrojeno puta sam gledao film ′Rudi′ o istoimenom igraču i po istinitoj priči, koji bih svakom preporučio, ali sam i pratio sva zbivanja i snimke vezane za aktuelnog igrača ′New England Patriots′ (Patrioti nove Engleske), tima u kome igra moj idol, takođe kvoterbek Tom Brejdi, koji je nažalost prošle nedelje izgubio finale u profesionalnoj ligi. Prva utakmica NFL lige koju sam gledao bila je upravo sa njim, i bio sam zadivljen kako igra – objašnjava ovaj uspešni mladi čovek, koji je svoj život obeležio i gridiron terenom, ali i knjigom upisavši se na prvu godinu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
– Za bavljenje ovim sportom nije potrebna baš građa Švarcenegera, iliti Terminatora. Mogu da ga igraju zaista igrači od 1,60 do 2,20 metara visine i od 70 do 150 kilograma težine. Onaj od 70 kilograma je mnogo brži od Golijata, i David se trudi da ga izbegne na terenu i ne da dođe do direktnog sudara.
TIMSKI RAD
Sve je počelo pre pet godina kada je s nekoliko drugova otišao u Sportski centar Pančeva i video „zanimljivu sliku ljudi u oklopima, i saznao da će početi treninzi bez kontakta u fleg fudbalu“.
– Prijavili smo se i počeli su treninzi, prešli smo u juniorsku ekipu i igra nas je dovela potom na tron dvostrukog prvaka države, prvo pobedom nad ekipom Kragujevca, a ove Čačka. Sada već dve godine treniram sa seniorima – kaže kvoterbek, i priznaje da američki fudbal ne donosi pare, čak i sam plaća treninge, putovanja.
No, za Vojislava ovaj sport je zabavan i najbolji koji postoji zbog timskog duha i adrenalina koji igra nosi. Kada na teren istrče dve ekipe sa po 11 igrača laicima se čini da jedni druge naprosto „odnesu“ u sudaru.
– Tako izgleda, a sudari su zvučni zbog te opreme koju nosimo, i verovatno to publiku i dovodi na stadione, da vide kako se igrači obaraju, ali ništa nije toliko strašno, dosta smo jaki. U američkom fudbalu udarci su dosta snažni, ali su u ragbiju povrede češće. Kada stupite na teren, i vidite da niste od šećera, skontate da je ipak sve to sport – objašnjava sagovornik koji se sa timom prošle godine okušao u Internacionalnoj ligi koja okuplja ekipe iz Austrije, Mađarske i Srbije.
– U mom gradu je dosta dobrih sportista. Prošle godine bio sam kandidat za najperspektivnijeg sportistu Pančeva, ali je to priznanje otišlo džudisti. Pančevo ima mnogo prvaka u raznim sportovima, i evropskih, tako da treba dosta da treniram da bih skrenuo veću pažnju grada na sebe.
PODRŠKA PORODICE
Prvi koraci u američkom fudbalu nisu bili baš najbolje prihvaćeni u porodici koja je strahovala od povreda koje bi mogao da ima 13-godišnjak, i priznaje da je sa svake utakmice dolazio sa ponekom.
– Onda su videli da imam potencijal za taj sport, a kada sam počeo da donosim medalje kući zaista su me pustili da treniram. Podržavaju me u potpunosti, jer je američki fudbal zaista moja ljubav, rađa adrenalin i fascinantan osećaj posebno nakon pobede kada sam okružen sa još 40 igrača koji su bili deo kompletne igre – kaže Vojislav.
Skromno odgovara da ne zna da li je sa povratkom iz SAD-a nakon učestvovanja u Timu sveta postao sportski zaštitni znak grada na Tamišu.
„U mom gradu je dosta dobrih sportista. Prošle godine sam bio kandidat za najperspektivnijeg sportistu Pančeva, ali je to priznanje otišlo džudisti. Pančevo ima mnogo prvaka u raznim sportovima, i evropskih, tako da treba dosta da treniram da bih skrenuo veću pažnju grada na sebe“, konstatuje ovaj sportista, koji namerava da jednog dana igra u profesionalnoj ligi američkog fudbala.
Iz SAD-a je stigao fasciniran kompletnom organizacijom najgledanije utakmice u najmoćnojoj zemlji sveta, i shvatio da san iz mirnog banatskog Pančeva može postati i java američkih terena.
TIM SVETA
“Prvi bačeni tačdaun na utakmici je najlepša stvar koje se seća iz američkog fudbala… Najviše želi da igra sa najboljim igračima i trenerima širom sveta i poboljša svoje fudbalsko umeće”. Ovim rečima je na sajtu Svetske federacije američkog fudbala (IFAF) opisan kvoterbek Vojislav Milenković kome je u Timu sveta dodeljen broj 14. Bio je jedan od 60 juniora iz 16 država: Australije, Austrije, Brazila, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Italije, Japana, Meksika, Holandije, Norveške, Paname, Španije i Švedske, rođenih 1993. i 1994. godine, koji su se tokom sedam dana treninga dokazivali ne bi li se kvalifikovali za neki od budućih rostera Tima sveta IFAF. Glavni trener razvojnog tima bio je Kanađanin Tim Endžer, a ostali treneri iz Kanade, Francuske, Velike Britanije, Japana, Meksika, Španije i Švedske su primetili igru mladog Pančevca i sa još petoro najboljih među najboljima uvrstili ga u Tim sveta koji se 1. februara na kompleksu stadiona ‘‘Keli Rivs’’ u Ostinu (država Teksas) suprotstavio timu SAD-a.
DAVID JE BRŽI I IZBEGAVA GOLIJATA
O kakvom sportu je reč, s obzirom na to da je malo poznat kod nas, najbolje objašnjava naš sagovornik. U Americi je taj takmičarski timski sport poznatiji pod nazivom football.
– Cilj igre je da se prenese lopta prema završnoj zoni (end zona) protivničkog tima i tako dobiju bodovi. Lopta se prenosi na taj način što se nosi uza sebe, ili bacanjem i dodavanjem od jednog do drugog člana svog tima – objašnjava Vojislav.
Bodovi se mogu osvojiti na različite načine, od prenošenja lopte preko gol linije, preko bacanja lopte igraču koji je prešao gol liniju i šutiranja kroz vratnice gola. Pobednik je tim koji ima najviše bodova nakon isteka vremena. I u ovom fudbalu u slučaju nerešenog rezultata po isteku vremena igra se produžetak. – Prvi napad dobija tim koji pobedi u bacanju novčića. Tim koji prvi poentira automatski pobeđuje. To znači da tim može i da izgubi u produžetku, a da ne dobije loptu u svoj posed. Ukoliko je rezultat nerešen na kraju produžetka rezultat ostaje nerešen – kaže Vojislav, uz napomenu da se takav ishod retko dešava.
Američki fudbal je prilično zahtevan sport, koji pred igrače stavlja velike fizičke napore. Takođe je poznat kao prilično nasilan, iako su decenijama uvođena pravila s ciljem da se ograniči mogućnost povreda. Zbog toga su igrači opremljeni i sa zaštitnom opremom, koja je jednako prepoznatljiva kao i muskulatura igrača.
– Američki igrači su bili dosta snažniji od nas iz ekipe sveta – kaže Vojislav.
Da bi postao i ostao snažan Vojislav sa ostalim igračima iz „Panteresa“, predvodjenih trenerom Bojanom Kovačevićem, obavezno odlazi u klupsku teretanu. Ali, kako ističe, nije sve u snazi i mišićavoj građi.
– Za bavljenje ovim sportom nije potrebna baš građa Švarcenegera, iliti Terminatora. Mogu da ga igraju zaista igrači od 1,60 do 2,20 metara visine i od 70 do 150 kilograma težine. Onaj od 70 kilograma je mnogo brži od Golijata, i David se trudi da ga izbegne na terenu i da ne dođe do direktnog sudara – objašnjava kvoterbek pančevačkih „Pantersa“ koji nastavlja vredno da trenira u nadi da će ponovo otići u Ameriku.
Ako se 2013. godine, kada bude imao potrebnih 19 godina, bude dobro pokazao u Timu sveta, očekuje da će stići i pozivi za Ameriku.
– Plan mi je da se prvo upišem na neki američki koledž, dobijem stipendiju, i zaigram u NFL-u ako se dobro pokažem – otkriva Milenković svoj plan puta iz pančevačkog „Pantersa“.
