Jedan od stubova odbrane Ratnika, još od prvih dana kluba i reprezentativac Srbije, Nikola Kovačević, odigraće u nedelju protiv Sombora svoj oproštajni meč. Dok se ceo Čačak nada da bi Anđeoski ratnici mogli da na mala vrata uđu u plej of trku, dok čekaju ishod današnjeg meča u Beogradu, pomalo su tužni zbog odlaska momka koji je u velikoj meri obeležio početnu eru ekipe iz grada na Moravi.
Naim, zbog odlaska u Ameriku, Kovačević će se u nedelju pred domaćim navijačima posle pet godina oprostiti od plavo belog dresa. Kažu Čačani da ga je uvek nosio ostavljajući srce na terenu u svakom meču.
Uoči poslednjeg meča, popularni Kovač je otvorio dušu, prisećajući se svojih prvih koraka u ovom sportu,:
– Došao je i taj dan kada ću se oprostiti od moje ekipe i sporta koji mnogo volim. Za ovih pet godina mnogo toga sam naučio i američki fudbal me je poslao na pravi put. Naučio sam i da gubim i da pobeđujem i da nastavim dalje kada je najteže. Kao i u svakom poslu ili sportu koji čovek radi i kojim se čovek bavi uvek se kreće od nule, pa tako sam ja krenuo 19.avgusta 2006. godine.
Najteže je bilo do dolaska opreme.
-Tada smo igrali ovaj sport bez opreme u majcama, niko nije ni slutio da ćemo dobiti tu skupu opremu, svi smo maštali o njoj. Kada je zahvaljujući našim trenerima stiga iz Amerike, to je bio veliki dan u našem klubu, svi smo se radovali kao mala deca, to mi je ujedno bio jedan od najdražih dana u životu. Istorija je dalje nastojala da ide i da se širi, sa mojim timom sam trpeo i pobede i poraze, ali ono što je najbitnije ovek smo posle poraza ostajali tim i jedno telo, koje je nastavilo da ide dalje.
Kovačević posmatra i malo širi aspekt priče američkog fudbala od klupskog.
-Mnogo emocija se pojavilo u ovom sportu, timski duh je najbitnije nešto kada je timski sport u pitanju. Mnogo krvi i znoja je proliveno u Srbiji od igrača svih klubova, da bi se čulo o Srpskoj ligi i takmičenju kako je to napredovalo iz godine u godinu. Baš mi je drago da su se ove godine savezi ujedinili i punog srca sada mogu da odem i iza sebe ostavim mnogo mladjih kategorija iz mog kluba koje sam lično pomagao i učio da krenu mojm sopama i stopama mojih saigrača kako iz mog tima, tako i iz cele Srbije.
Poučen iskustvima iz tužnih vremena američkog fudbala u Srbiji, Kovačević je imao potrebu da kaže i sledeće:
– Dragi prijatelji iz svih klubova Srbije želim Vam uspešan nastavak sezone, neka Vas Bog čuva sve i neka Vas sreća prati,želim što manje povreda. Držite se svi zajedno i neka ide samo ovim tempom i tvrdim da će u narednih par godina Srbija biti medju vodećim zemljama ovog sporta u Evropi.
Posebno je emotivan bio prema svojim saigračima, kojima se obratio u drugom tonu.
-Na ovaj dan srce me boli,
teško je napustiti nešto što se voli,
okrenem se oko sebe i suza mi krene,
jer ta ekipa više neće biti pored mene.
Život je takav da moraš ići dalje,
ovom prilikom poruku vam šaljem:
Uvek ću pamtiti plavo belu boju,
moj grad, moj tim i braću moju!
AW u srcu! Hvala vam.
Pukovnici ili pokojnici
Iako uoči susreta sa Somborcima retko ko očekuje da bi Čačani mogli da ispuste priliku da trijumfuju, treba reći da, u slučaju neuspeha, Ratnici ispadaju iz Centra. Pukovnici ili pokojnici, plej of ili ispadanje iz Centra.
-Ovakve utakmice je najteže igrati, jedan pogrešan korak i u drugoj ste ligi, jedan pravi korak i otvaraju se vrata plej of-a. Mislim da su moji saigrači veoma svesni ovih stvari i da će svom snagom pokušati da
naprave taj pravi korak. Cele sezone nas prate pehovi sa povredama nekih ključnih igrača ali su oni od kojih se i očekivalo da pomognu i nadoknade izostanak povređenih odradili odličan posao u Novom Sadu. Potrudićemo se da nastavimo u istom ritmu i pred našim navijačima – rekao je Nemanja Micović, kornerbek Čačana
