Blažo Bojić o učesnicima superligaškog finala
Finale srpske Superlige u američkom fudbalu, koje je na programu u nedelju 19. jula od 17 časova na Adi, doneće verovatno još bolji meč između Vukova i Vojvoda nego onaj, sada već antologijski, u kome su na početku sezone Beograđani slavili u Novom Sadu posle dva produžetka. To je mišljenje koje ima Blažo Bojić, čini se najbolji mogući sagovornik za analitički deo najave predstojećeg meča za titulu.
- Odbrana Vukova
Bojić je sezonu otpočeo radeći kao sportski direktor “Dukes”-a, ali je tokom Superlige što iz privatnih, što iz tehničkih razloga, podneo ostavku na tu funkciju na koju je došao nakon što je sa ekipom Kragujevca stigao do titule u 2008. Interesantan a uspešan put kroz karijeru bavljenja američkim fudbalom u Srbiji Blažo Bojić nastavlja tamo gde je i počeo: nakon što se ova sezona završi, preuzeće brigu o podmlatku Vukova, kluba u kome je svojevremeno bio i predsednik.
– Neću imati nikakve veze sa “A” timom Vukova, na tome sam insistirao, a i ne vidim sebe u tom delu programa. Želim da, kao koordinator mlađih selekcija, pomognem da se napravi prava baza novih, mladih igrača, kako bi se ispunila nastojanja uprave Vukova da se za pet godina bude konkurentan Eurobol timovima, što znači da za četiri godine kroz mlađe pogone prođe i stasa 30 igrača, fizički i mentalno spremnih za najveća iskušenja. Moram da priznam da američki fudbal u Srbiji, posle velike ekspanzije, najverovatnije zbog nedostatka kvalitetnog stručnog kadra – stagnira. A ono što stagnira, to i pada. Kada sadašnja, prva generacija ode iz ovog sporta, kada sa nastupima završe igrači koji sada nose svoje ekipe, ako ne bude kvalitetnih trenera, a tu prvenstveno mislim na strane, ponajpre američke stručnjake, mislim da neće moći da se očekuje novi napredak, kaže Bojić, ponovivši da će na novu funkciju stupiti tek kada se okonča finale Superlige.
A boljeg sagovornika o suparnicima u finalu – teško da ima. Ne zbog sportskih funkcija u oba kluba, već zbog načina na koji je vodio timove u kojima je radio. Rezultati o tome svedoče, a Bojićevo svedočenje o snazi Vukova i Vojvoda – upravo počinje.
– Nema sumnje da su oba tima posvetila pažnju skautingu rivala, i baš zato, ne samo zbog kadrovske situacije, mislim da će predstojeći meč ovih timova biti prilično drugačiji nego onaj prvi ovogodišnji. Tok finalne utakmice, po mom mišljenju, odrediće dva kvoterbeka koja, silom prilika, igraju na tim pozicijama iako su u suštini u pitanju risiveri, započeo je Bojić analizu, usredsredivši se potom upravo na organizatore igre finalista:
- Zastava Dukesa
– Jovan Plećaš je izuzetan motivator, uz njega Vojvode na terenu žele da pruže više nego što realno može da se pretpostavi. To je sjajna stvar za poziciju na kojoj je sada, jer kao istinski lider može da povede tim do uspeha u ovako važnoj utakmici. No, to će biti moguće samo ako on donese smirenost napadu, ako se izbegne brzopletost i ako se Djuksi usredsrede na strpljivo građenje svoje igre. Uspeju li u tome, kontrolisaće vreme na način na koji oni to žele i napadu Vukova daće manje vremena da pokaže šta ume. Desi li se to formalnom domaćinu ovog susreta, Vukovi će biti prinuđeni da u manje vremena pokušaju da materijalizuju svoje neosporne kvalitete, što znači da će i ići više puta nego obično na akcije koje odjednom mogu da im donesu veliki broj osvojenih jardi.
Osvrnuvši se potom na Džordana Grina, kvoterbeka “čopora”, Blažo Bojić kaže:
– Grin će i sam morati da trči, kao što će to Plećaš imati u svom opcionom napadu. Naravno, Vukovi to rade u drugačijem sistemu. Ono što je sigurno to je da ja i dalje iskreno ne znam da li sam u ovom delu Evrope video tim koji, nalik Vukovimaa, toliko dominira “po zemlji”. Sa razlogom se priča u hvalospevima o njihovoj ofanzivnoj liniji, jer je to skladna celina izuzetnih pojedinaca, i normalno je očekivati da će koncentracija Novosađana upravo biti da se zaustavi ta strahovita igra trčanjem. Dakle, očekujem sa jedne strane maštovite napade trčanjem od strane trenera Džona Harpera, ali i ništa manje maštovitu opcionu igru trčanjem Djuksa. Poredeći, još jednom, dva kvoterbeka, u svakoj situaciji i u svakom sportu Plećaša bih stavio ispred Grina, osim u ovoj situaciji u kojoj će se obojica naći u nedelju. I to kažem samo zbog iskustva koje Džordan Grin ima u odnosu na svog direktnog konkurenta. Plećaš nije ništa lošiji bacač od Grina, ima fantastičan pregled igre u polju jer je, poput svog kolege, primarno – hvatač. Zna defanzivne postavke, zna gde treba da baci loptu, ali još uvek nema dovoljan broj utakmica “u rukama” kao što to ima Grin. Da pričamo 2010. godine o ovakvoj situaciji u finalu, sigurno bih promenio svoje mišljenje, ali sada ipak moram da ostanem pri izrečenom stavu o tome kome dajem prednost kada je u pitanju pozicija kvoterbeka u finalu Superlige 2009.
Trčanje Vukova, njihovo prepoznatljivo ofanzivno oružje, naići će na ništa manje kvalitetan odgovor Vojvoda, takođe “po zemlji”. Bojić to ovako pojašnjava:
– Galerija trkača koju Novosađani imaju zaista je sjajna. Đanić je, posle neprikosnovenog MekDauela, po meni najbolji trkač u ligi. I fizički, i mentalno i iskustveno. Povratnik u ekipu, Mareš, potpuno je spreman posle povrede zadobijene u drugom kolu i on bi mogao da bude izuzetno važan šraf u igri Vojvoda, jer je drugačiji tip igrača od Marka Đanića, voli da čita blokove ispred sebe i to radi vrlo kvalitetno. Boško Jokić je, sa treće strane, pravi “snažni trkač”, i tu ulogu obavlja odlično. Ne bih se čudio ako vidimo u finalu i neka iznenađenja, na primer sa Đanićem u nešto drugačijoj ulozi u odnosu na klasičnog trkača. Ali, sigurno je da ni na drugoj strani neće manjkati inventivnosti.
Ipak, Blažo Bojić ističe da nije sve u ofanzivi, jer…
- Blažo Bojić
– Ne kaže se uzalud da “napad prodaje karte, a odbrana dobija prvenstvo”. Zato će mnogo toga u finalu zavisiti od nastupa obeju odbrana. Vukovi, na primer, imaju dominantnu defanzivnu liniju i ona je definitivno najbolji deo odbrane Beograđana. Lajnbekeri će imati znatno teži zadatak nego u većem broju domaćih utakmica jer će naspram sebe imati napad koji ume da kažnjava i najmanje propuste. Prođe li, na primer trčanje, pokraj ili kroz defanzivnu liniju Vukova, sledeći nivo odbrane neće imati lak zadatak da zaustavi onoga kod kog je lopta, upravo zbog taktičkih varijanti ali i različitih individualnih mogućnosti raningbekova Djuksa. Ipak, činjenica da je u pitanju jedna od najboljih odbrana u Srbiji, ako ne i najdominantnija, mogla bi da bude velika prednost domaćih, naročito ako naspram njih napad Vojvoda ne odigra smireno. Sa druge strane, defanziva Novosađana se u mnogome promenila od kada je brigu o njoj preuzeo dosadašnji kornerbek Đorđe Radovanović. On je, kažem to iz ličnog iskustva, odličan igrač, izvrsno razume igru i posle povlačenja Dragana Kanure sa mesta defanzivnog koordinatora, glavni trener, Peđa Nikolić, je doneo pravu odluku da Radovanovića postavi na tu poziciju. A Radovanović je potpuno preokrenuo igru odbrane Vojvoda, u dve utakmice sa trećeplasiranim i, tada, četvrtoplasiranim timovima, Somborom i Inđijom, Novi Sad nije primio niti jedan jedini poen. U defanzivi Vojvoda voljni momenat je potpuno preokrenut od tada, svi su spremni i uveren sam da vrlo dobro znaju da će na njima biti najveći teret. Znaju oni da “napad – šta uradi, uradi”, ali ako odbrana obavi dobro svoje zadatke na Adi, to je svakako glavni preduslov za uspeh u finalu.
Ipak, svoju reč će u borbi za titulu u Superligi možda ponajviše imati treneri. Naspram mladog ali uspešnog Nikolića, naći će se iskusni Harper, koji je dva puta tokom karijere u Evropi stizao do nezvanične titule klupskog prvaka “starog kontinenta”, pobedama u Euroboulu. O stratezima koji će voditi Vukove i Vojvode Blažo Bojić kaže:
– Sa stručnog dela, mislim da će ovo biti mnogo zanimljivija utakmica od prve. Biće tu i kontri, i rekontri i subkontri, u onom najlepšem strateškom značenju koje američki fudbal može da ponudi. I jedni i drugi imaju inteligentnog vođu ekipe, njih naravno razdvajaju iskustvo i titule, ali iako je Harper svakako najiskusniji strani stručnjak koji se pojavio i ostao u Srbiji, nikako ne bih potcenio Nikolića. On teško da ima premca kod nas po razumevanju ovog “loptanja”. Iskreno, jedva čekam da finale počne, upravo zato da bismo mogli da se nagledamo silnih taktičkih varijanti.
Na kraju, bivši sportski direktor Vojvoda a budući koordinator juniorskog pogona Vukova o favoritu u finalu Superlige razmišlja ovako:
– Svi će se, verovatno, složiti ko je bliži pobedi. Moglo bi se, zbog odsustva dva izvrsna igrača Vojvoda, reći i da će finalni meč u Superligi biti borba Davida i Golijata. Samo… Iako su šanse daleko veće da Golijat dođe do trijumfa, i David može ponekad da pobedi.
