Đanić: “Na pobedu, pa šta nam Bog da”

611

Marko Đanić, reprezentativni raningbek Vojvoda, ove superligaške sezone je četiri puta uneo loptu u suparničku endzonu. Polovinu tih poena postigao je u, sada već antologijskom, prvom ovogodišnjem susretu sa Vukovima kada je jednom poentirao trčanjem, a jednom posle uhvaćenog dodavanja. No, mnogo više od puke statistike važno je ono što Đanić predstavlja za tim iz Novog Sada, istinskog lidera kada je reč o “napadu po zemlji”. Ta uloga još više dobija na značaju kada se uzme u obzir da u finalnom meču Superlige “Dukes”-i ne mogu da računaju na svoja dva kvoterbeka, Čabu Juhasa i Rastka Jokića.

Marko Đanić

– Mnogo je krivo što su povređeni. I zbog njih dvojice, kao ljudi i kao igrača, ali i zbog toga što je splet okolnosti uslovio da na njihovu, poziciju kvoterbeka, prinudno stane Jovan Plećaš pa smo tako “izgubili” i sjajnog hvatača. No, to je naša realnost. Naš novi organizator igre se kroz nadmetanje u SAAF Superligi ugirao na novom “radnom mestu”, gde je pokazao kolika pretnja može da bude i trčanjem. To sa mene skida deo odgovornosti i olakšava mi da igram, jer više nisam “jedina opasnost” kada je trčanje u pitanju. Odbrane sada moraju mnogo više da vode računa “gde je lopta”, a naš opcioni napad nam omogućava da, ako već trčanje krene, ili kvoterbek ili raningbek osvoje priličan broj jardi, započeo je Đanić svoju priču, osvrnuvši se potom i na predstojeći finalni meč sa Vukovima, zakazan za nedelju, 19. jul, od 17 časova na Adi.

– U našem timu se polako ali sigurno diže ona pozitivna tenzija. Želja da se zaigra, da se istrči na teren u finalu sve je veća i mi smo sve spremniji za istinski šou. Iskreno, i mislim da će finale biti pravi spektakl, “rat na terenu” u onom sportskom smislu. Tako je oduvek i bilo sa Vukovima, osim jednom. Uvek su naša dva tima umela da pruže sjajne partije u međusubnom duelu i, iskreno, takav susret priželjkujem i u finalu Superlige.

Ipak, odsustvo Juhasa i Jokića u mnogome oslabljuje kadrovski potencijal Vojvoda u finalu. Doda li se tome i snaga Vukova, jasno je zašto Đanić smatra da je pred Novosađanima težak zadatak.

– Sam pogled na ofanzivnu liniju Vukova može mnogo toga da kaže. Deluju, a i igraju tako, kao da i malo dete može da trči uz onakvu “zaštitu”. Naravno, nisu oni jaki samo na tim pozicijama. Mi smo, sa druge strane, u velikom deficitu zbog neigranja naša dva kvoterbeka, prate nas i neke druge povrede, ali ono što nam nikada ne manjka – to je želja za pobedom nad Vukovima. Daćemo, siguran sam, i ovoga puta 150% svojih mogućnosti, želeći da finale učinimo što zanimljivijim, što neizvesnijim. Mi idemo da pobedimo, nema tu nekih kalkulacija, niti prevelikog razmišljanja. Ulazimo u finale maksimalno motivisani, željni pobede, pa šta nam Bog da, zaključio je Marko Đanić.