Neki novi Kelti

523

Ljubiša Zdravković je navikao i kao igrač i kao trener na uspehe. Tome su ga naučili dani provedeni u Kragujevcu, ali sada po prvi put u karijeri samostalno vodi napad ekipe koja se nadmeće u odabranom društvu. Novi ofanzivni koordinator Kelta iz Jagodine nije imao previše vremena da reorganizuje napad ovog tima, pa ni poraz na startu Superlige, 6:20 na domaćem terenu od daleko iskusnije Inđije, nije previše teško pao i pored činjenice da treneri po pravilu vole da pobeđuju.

– Uslovno govoreći, zadovoljan sam celim timom. Istina, moglo bi da se primeti da nam je kvoterbek u ovom prvom nastupu u 2009. malo podbacio, ali ja ga potpuno razumem. Ipak je njemu to protiv Inđije bila prva utakmica pod opremom, a kako ima svega 17 godina nismo ni imali vremena da razvijemo komunikaciju do željenog nivoa. Biće sve bolje, uveren sam. Možda koliko već u narednom, trećem po redu superligaškom kolu u kome gostujemo Somborcima. Ja se, iskreno, nadam povoljnom rezultatu, kaže Zdravković, osvrnuvši se potom još malo na poraz od „Indijanaca“:

– Nas najviše boli to što smo mi, i pored slabijeg nastupa od očekivanog, mogli do daleko boljeg rezultata, možda čak i do pobede. Na poluvremenu smo gubili samo sa sedam poena razlike, pritom smo gostima „zatvorili“ najboljeg trkača koji je osvojio tek pedesetak jardi, ali nas je u nastavku susreta naše sopstveno neiskustvo koštalo poraza. Mnogi igrači su poraz na startu sezone teško podneli. Pojedinci – baš baš teško. Usledio je potom i kraći predah zbog Vaskršnjih praznika, a odmah zatim dali smo se u treninge, pa je kroz rad celokupna atmosfera popravljena. Probali smo u međuvremenu i neke nove stvari, baš za narednu utakmicu, a to igračima vraća samopouzdanje.

Da se radi o veoma mladom timu iz Jagodine, svedoče i sledeće reči ofanzivnog koordinatora Kelta:

– Što se prvog nastupa u Superligi tiče, ja sam dosta zadovoljan kako je igrala ofanzivna linija. I generalno, sa ponašanjem igrača sam prezadovoljan. Uzeću za primeri dečka koji postigao naš jedini tačdaun u toj utakmici, i to trčanjem kroz sredinu koje spada u teže načine da se dođe do poena. Radi se o momku koji ima svega – 16 godina. Nismo, doduše, mogli da razvijemo „igru kroz vazduh“, risiveri samim time nisu mogli da se dokažu, ali su odlično blokirali prilikom naših trčanja. Kakvi smo bili pre dva i po meseca, kada smo počeli sa radom, slobodno mogu da kažem da su ovo sada neki novi Kelti.

Zdravković zna kako se do uspeha stiže. I, svestane je da se to ne ostvaruje „preko noći“. Ali, baš zato, kvalitetnim radom na treninzima, prave se istinski koraci ka dugoročnom cilju.

– I igrači sami kažu da nikada nisu tako radili kao sada. Ja sam imao tu priliku da učim od najboljih trenera i to što sam naučio pokušavam da najbolje prenesem ekipi. Da, razloga za optimizam ima. Ima već sada. Ali, svestan sam da ćemo ove sezone najviše da – učimo. I do sledeće sezone ćemo takođe da radimo, učimo, da se pritom trudimo da dovedemo još neke igrače. Ako zadržimo neke sadašnje prvotimce, kao i ove mladiće koji su prošli kroz juniorski pogon Kelta, mislim da ćemo sledeće sezone da budemo možda i najveće iznenađenje u Superligi.
Do tada će Kelti proći mnogo toga. Prvi naredni izazov je na severu Srbije, gde ekipu iz Jagodine u subotu očekuje gostovanje Somboru koji je u dva nastupa ostvario isto toliko pobeda.

– Čeka nas najpre peti sati napornog puta. Videćemo kako će igrači to podneti, ali se nadam da će sve biti kako treba. Iskreno, voleo bih da nam, za razliku od prvog meča, proradi „pas-igra“. U američkom fudbalu ne može da se dobije bez uspešnih dodavanja. Ako to krene kao što nas je, recimo, služilo trčanje u prethodnom nastupu, imaćemo razloga za optimizam. Lično, poštujem svakog mog protivnika, svakog trenera, ali znam kakav je moj tim i ako neke stvari profunkcionišu kako i vežbamo da budu – sa pravom se nadam najboljem, zaključio je Ljubiša Zdravković.