Kada je Rastko Jokić počinjao svoju karijeru u američkom fudbalu i laicima je bilo vidljivo da se radi o više nego dobrom risiveru. Sada je čak i stručnjacima jasno da je, ipak, reč o sjajnom kvoterbeku. Ili je on, iznad svega, odličan igrač? Mladi kreator igre napada Vojvoda to sada tvrdi za svoju ekipu. Čak i posle poraza od Vukova, 36:42 posle dva produžetka u drugom kolu Superlige, imao je samo reči hvale za Djukse.
– Nisam se nikada tako osećao kada smo izgubili. Uvek poraz boli na neki svoj način, ali protiv Vukova zaista, po prvi put, nije bilo tako. Jesmo mi izgubili, jeste bilo “za dlaku”, ali – mi smo tada dali sve od sebe. Bili smo tako blizu, nismo uspeli da slavimo, no nisam se osećao poraženim. Zašto? Možda zato što nikada ranije nisam video Djukse da su tako igrali. To je konačno ono što smo svi znali da imamo u sebi, ali nikako nismo uspevali da na taj način pokažemo, započeo je Jokić ovu priču. O sopstvenoj igri njegove reči hvale su skromnije, no evidentan napredak u nastupima ne može a da se ne primeti.
– U poslednjih godinu ili dve zaista dosta napredujemo i ja i moji saigrači. Naš trener Peđa Nikolić je za taj napredak najzaslužniji, jer iznova i iznova uočavamo i učimo neke nove stvari, a lakše prebrođujemo neke stare. Naš napad, taj “spread”, može isprva prilično da optereti mladog kvoterbeka i njegove hvatače jer ima mnogo opcija. Ali – ima i mnogo slobode. Glava tu mora da bude “čista”… Sećam se, kada smo na Štrandu onako drugarski igrali među sobom, koliko mi se u nekim drugim formacijama, tipa “I”, ili “Singlbek”, činilo da je sve mnogo lakše, jer tu su dva hvatača, eventualno tajt end. A onda, ponovo u “spread”-u, kada se sada osvrnem na svoje nastupe, ni to više ne deluje onako kao na početku moje karijere kao kvoterbeka, tako da mi se čini da sam napredovao.
O tome šta voli u napadu po kome su Novosađani već nekoliko godina prepoznatljivi, Jokić kaže sledeće:
– Dosta je tu osećaja slobode, bar kada se radi o poziciji na kojoj sada igram. Nema kod nas u Djuksima trčanja kroz sredinu po ceo dan, što bi se reklo “glavom kroz zid”, već smo skoncentrisani na to da pretimo rivalu u svakom trenutku – na svakom delu terena. Mi smo uvek opasni za neku dugu loptu, i to mi posebno prija. Ma, zbog toga sam i zavoleo američki fudbal, upravo zbog takvih dodavanja. Po meni, upravo zato i igramo nešto što je lepo za gledanje, lepo – koliko naš nivo to dozvoljava.
Na pitanje gde misli da još treba da napreduje, mladi kvoterbek Djuksa ističe:
– Svako voli da napreduje, ne postoji trenutak u kome će neko da kaže “E, sad sam OK, to je to, nema dalje”. Svako zna da može i mora još bolje. Najviše bih, ipak, voleo potpunu opuštenost na utakmici. Relativno sam “nov” na ovoj poziciji, ali upravo je opuštenost, ta smirenost ma kakva da je situacija u pitanju, odlika pravih igrača. Kvoterbeka, onog pravog, čine njegovo iskustvo i njegova hladnokrvnost. Moram priznati da mi u tome dosta pomaže i naša ofanzivna linija.
Pred Vojvodama je narednog vikenda novi nastup. Duel sa Legionarima, koji su porazom od Vukova otpočeli svoju priču u Superligi. Jokić do sada nije igrao protiv ekipe iz Sremske Mitrovice kao kvoterbek, ali je 10. septembra sada već davne 2006. postigao tačdaun hvatanjem u pobedi Djuksa nad Legionarima od 0:44 u okviru tadašnje SELAF regionalne lige.
– Nisam odavno igrao protiv Legionara, ali svakako da su mi poznati kvaliteti koje poseduju njihovi iskusni igrači. Iako bi moglo da se kaže da nam “ligaški deo nadmetanja u Srbiji veoma odgovara da probamo neke nove igrače, da se još bolje uigramo”, niko neće niti sme da tvrdi da je Superliga “nevažna”. Posle formiranja SAAF, to je za nas Vojvode – prvenstvo Srbije. I, baš zbog toga, mi ćemo svom snagom ići na titulu, zaključio je Jokić.
