Ima nečeg sjajnog u ovdašnjem američkom fudbalu, ma kakva da su vremena. Prijateljstvo. Poštovanje sebi ravnih. Uvažavanje onih koji tek prave prve korake. Nema toga baš na svakom koraku, ali ga ipak ima. I to valja istaći, zbog nekih novih klinaca koji dolaze. Da, ima nečeg sjajnog u ovdašnjem američkom fudbalu. Na primer.. Na primer, drugarstvo koje traje godinama, iako se na terenu ti poznanici isključivo gledaju “preko crte”. Takva je i priča o igračima Vukova i Legionara, prvih timova koji su nastali u našoj zemlji, ekipa čiji dueli datiraju godinama unazad. Sve to, uz jednogodišnje odsustvo seniorskog tima iz Sremske Mitrovice, učinili su da domaćin predstojećeg duela na Adi sa neskrivenim emocijama iščekuje novi megdan.
– Radujemo se novom susretu sa Legionarima, protiv kojih sam nastupao i kada je ovaj sport tek zaživeo u Srbiji. Sa mnogima od njih smo postali dobri prijatelji, kasnije i saigrači u reprezentaciji pa mogu da kažem da svi u klubu sa nestrpljenjem očekujemo naš novi duel i početak Superlige, ističe povratnik u redove Vukova Andrej Tasić, nekada kvoterbek a sada risiver, koji je novi dolazak u trofejni beogradski klub obeležio hvatanjem za tačdaun u prošlonedeljnoj pobedi nad aktuelnim šampionima CEFL-a, austrijskim Gladijatorima, u meču kojim je otpočela ovogodišnja regionalna liga.
U tom meču je kvoterbek Džordan Grin pored Tasića proigrao i Marija Lugonju za tačdaun, ali američki organizator igre smatra da može i mora bolje u nastupima koji slede:
– Jedna od dobrih stvari koju stičete kada od malih nogu počnete da se bavite ovim sportom jeste da se osećate komforno u bilo kojoj situaciji da se nađete tokom utakmice. Kao kvoterbek morate da budete takvi, sigurni u sebe i svoje saigrače, jer ako oni čuju ili vide da ste zabrinuti, da sumnjate u sebe ili situaciju u kojoj ste se našli, to će se i na njihov nastup odraziti. Dakle, moj posao je pre svega da u “hadlu” svi budu spokojni i sigurni u ono što rade, jer samo to vodi ka dobroj partiji, kaže Grin, dodajući:
– I pored toga što sam veoma zadovoljan pobedom nad Gladijatorima, nisam baš zadovoljan kako sam odigrao. Zato i željno iščekujem naredni meč, kako bih unapredio neke stvari u svojoj igri. Ipak, ono što je najvažnije, to je da kao tim odigramo dobro i zabeležimo novu pobedu.
Slično razmišlja i njegov sunarodnik, trener Vukova Džon Harper:
– Kada se sumiraju stvari uoči početka prvenstva Srbije, mislim da je naša prva ovosezonska utakmica protekla u redu. Ipak, iako sam imao mnogo problema jer sam kasno stigao, imalo je šta da se nauči i iz tog duela sa Austrijancima. Istina je da smo napravili mnogo grešaka, što se obično i dešava mnogim timovima na početku sezone, ali je pobeda uvek dobar početak jedne nove priče. Superliga je nastavak našeg učenja o nama samima, baš kao što će to biti slučaj i sa svim našim rivalima, kaže Harper.
Neke stvari se, međutim, već sada znaju. Stari rivalitet i želja za novim dokazivanjem. O tome svedoče i reči Petra Vitorovića, ofanzivnog tekla beogradskog tima:
– Imao sam priliku da i ranijih godina odmeravam snage sa Legionarima i, ma šta rezultati govorili, to nikada, niti jedan jedini put, nije bila laka utakmica. Kada god se protiv tih momaka nađete na terenu, znajte da vas očekuje mukotrpan rad, jer oni u svakom trenutku daju sve od sebe. Pravi rival za početak naše priče u Superligi. U pitanju su pravi borci, željni nadmetanja, ali i sjajni ljudi, što potvrđuju dugogodišnja poznanstva i prijateljstva.
Da, ima nečeg sjajnog u ovdašnjem američkom fudbalu, ma kakva da su vremena. Prijateljstvo. Poštovanje sebi ravnih. Uvažavanje onih koji tek prave prve korake. Legionari na Adu stižu upravo takvi. Po veri u sebe – ravni domaćinima. Po prvim koracima – u skladu sa jednogodišnjim odsustvom. U kom svetlu će se pokazati? Odgovor počinje u nedelju u 15 časova. A Vukovi ga nestrpljivo čekaju…
