Juriš Legionara iz sećanja u budućnost

254

Dva najstarija srpska kluba u američkom fudbalu prošle godine nisu bila u prilici da odmere snage. Vukovi su u tu istu sezonu ušli na lovorikama brojnih pobeda, ekipa iz Sremske Mitrovice je ostala nekako po strani, zbog problema u kojima se našla. Takmičenja koja su se zahuktala gotovo da su naterala da se na sceni pojave neki novi junaci, ali je u mislima mnogih ostao žal što nema Legionara. Ima ih. Na okupu. Iznova, da iz sećanja – krenu u nove podvige.

Tim iz Sremske Mitrovice ponovo je oformljen, i to nakon što je 2008. proveo na angažovanju podmlatka, koji se minule godine i nadmetao u juniorskoj ligi. Uz njih, igrače-povratnike iz ekipa Pančeva i Novog Sada, od kojih se samo četvorica nisu vratila “kući”, kao i uz igrače iz Šapca čiji je klub zadesila nimalo vesela sudbina, “Legija” je spremna. I više nego spremna, prema rečima Paskala Simjanovskog, kapitena ofanzivne linije.

– Atmosfera u ekipi? Pa, raspoloženje je takvo – da mi idemo u Beograd da dobijemo Vukove. Vraćamo se na sportsku mapu Srbije, i želimo da pokažemo koliko vredimo.

Rimske legije su se, bar kada je o “teškoj pešadiji” reč, u vreme Republike sastojale iz tri vrsta jedinica. Hastati su bili najmanje iskusni, i u borbi prsa-u-prsa nastupali su u petočlanoj formaciji poput petice na kockici. Principi su bili vojnici u punoj životnoj snazi, sa boljom opremom ali i identičnom formacijom poput mlađih kolega. Triari, najiskusniji, korišćeni su samo u ekstremnim situacijama. Tokom bitke, onog dela u kome nisu angažovani, kao po komandi odmarali su – jednim kolenom dodirujući zemlju.

Jedini preostali Legionari na ovdašnjim prostranstvima koje je zahvatalo nekadašnje Rimsko carstvo, sada su svi na okupu i pritom ne dodiruju kolenom tlo. Novi izazov je pred njima i vremena za takav predah nema.

– U ekipi su i najiskusniji igrači Legioniara, i momci koji su već prikupili nešto znanja i pouka iz seniorskih nadmetanja, ali i mladi koji su prošli kroz našu juniorsku selekciju. Sada smo svi tu, a cilj pred nama je jasan. Doduše, pred sam početak sezone nešto više se vežba po teretani, minulih dana je vreme uticalo da se smanji mogućnost uigravanja na otvorenom, ali svi jedva čekamo da počne, kaže Simjanovski, osvrnuvši se i na tradicionalnog rivala:

– Gledali smo Vukove u njihovom prvom ovosezonskom nastupu, protiv Gladijatora u okviru regionalne lige. Iskreno, očekivali smo više. Ne kažem da su bili loši, naravno, no ipak – na kraju se sve svodilo na iskorišćavanja mana kod defanzivnih bekova austrijske ekipe, kao i na trčanje “iza” (ofanzivnog tekla Vukova) Petra Vitorovića, koji je alfa i omega ovdašnjih linijaša. Možda im je taktika bila takva, možda jako loše vreme i nije dozvoljavalo neki drugi pristup, ali je među nama atmosfera kao nekada: krećemo na to gostovanje da pokažemo šta mi znamo.

Zna se o Legionarima mnogo toga. Možda neko pred start sezone i ne zna koliko mogu u Superligi, ali svi znaju koliko ih je obradovala vest o povratku slavnog kluba iz Sremske Mitrovice u društvo najboljih.

Tamo su, oduvek, i pripadali. Čak i kada ih, samo naizgled, među najboljima nije bilo.