Srce lava ponovo kuca u Vršcu

746

Kada je oformljen klub američkog fudbala u Vršcu, nadimak “Lavovi” bio je logičan izbor ako je suditi po želji svih prisutnih da se na teren prenese priča o priželjkivanoj dominaciji. Istoj onoj koja se u heraldici kroz lik lava projavljuje kao simbol vladara, odraz snage. Ipak, nauka kaže da iako lavovi već sa tri meseca starosti počinju da love, uspešni lovci postaju tek kada proteknu prve dve godine njihovog života. Zbog toga 80% mladunaca i ne dočeka zrelost, jer su uslovi za preživljavanje isuviše surovi.

Nešto slično prethodilo je sadašnjim događajima u Vršcu, gde ekipa Lavova željno iščekuje novu sezonu i debitantski nastup u Superligi u kojoj će u okviru prvog kola odmeriti snage sa Inđijom.

Gotovo šokantno je po Vrščane delovala vest u proleće 2008. da će zbog odustajanja tima iz Sremske Mitrovice – upravo mladi i neiskusni Lavovi biti deo najjače srpske lige u američkom fudbalu, čuvene Grupe Centar. Kako kažu, “odjednom smo se našli u situaciji da igramo sa ‘velikim momcima’ a pritom za to nismo bili spremni”. Rezultati su to i dokazali. Sezona je okončana bez pobede, klub je i pored odličnih uslova za rad i stabilnih finansija zadesila kriza. Kriza i rezultata, i morala, i svega što neminovno prati život sportista koji čekaju na uspeh.

Postavilo se veliko pitanje hoće li Lavovi preživeti na način na koji su to isprva priželjkivali. Prodrmati, probuditi, bilo je neminovno, ali se rešenje činilo nemogućim. Na tren, kao da je umesto snage lava dominaciju preuzela čuvena odlika “cara životinja” – ona koja kaže da se 4/5 dana ništa živo od korisnog ne radi.

A malo čudo se ipak desilo. Dolazak Željka Nešića iz beogradskih Vukova probudio je davno zaboravljenu riku vršačkih lavova. Pripreme za kakve nisu ni sanjali da postoje, naporan rad, samoodricanje i požrtvovanost, od grupe igrača napravili su – tim. Onaj pravi, za dela o kojima su sanjali. Zbog kojih su se svojevremeno i okupili.

– Atmosfera uoči prvog kola je krajnje pozitivna, jer momci željno iščekuju početak sezone. Idemo zajedno, pa kako nam Bog da. Timski duh, nešto što nam je ranije nedostajalo, sada nas krasi. On nas drži sve na okupu, priča Željko Jovanov, predsednik Vrščana i glavni trener ekipe koju je njegov imenjak morao da napusti posle tri i po meseca poštujući raniji dogovor.

– Ne znam da li ću, kao trener, ikada moći da mu se na adekvatan način zahvalim za sve što je uradio u periodu tokom kog je bio sa nama. Od grupe igrača koji su pognute glave išli kroz minulu sezonu, koji za pobedu ne znaju još od 2007, napravio je – tim, dodaje Jovanov.

Lavovi ne umeju da žive sami. Predodređeni su da žive u čoporu, krdu. Zajedno. Jedino tako umeju da postoje i svedoče snagu svakog pojedinca. Vršački Lavovi to će pokuštati da pokažu već na terenu Inđije.

– Davno, na samom početku, pobedili smo Inđiju u njihovoj, čini mi se tek drugoj, utakmici bez opreme. Naravno, respektujemo ih, i njih kao tim koji napreduje i njihovog trenera Igora Hofmana kojeg krasi bogato iskustvo u trenerskom poslu. Ali, zašto da krijemo naše želje? Mi svakako idemo na pobedu u prvom takmičarskom meču u 2009. godini. Trijumf nam je preko potreban, čekamo ga od 2007, kaže Jovanov, ne preteći – već javljujući svima da Lavovi više nisu mladunci koji ne znaju da love.