Kada smo 10. novembra prošle godine pisali o tome kako „Panteri postavljaju standarde“, već tada je bilo jasno da će ekipa Pančevaca, koja je tada bez poraza osvojila Trofej „Veljka Makojevića“, biti najveći kandidat za osvajanje juniorske titule u ovoj sezoni. Razloge za te prognoze mogli smo naći u činjenici da su Panteri iz tog sastava izgubili samo četvoricu prestarelih igrača, pa su gotovo u istom sastavu krenuli u odbranu titule i ove godine.
Primat su zadržali i u ovoj sezoni i to na veličanstven način. Koliko su mladi juniori postali simbol Pančeva, govori podatak da su na stadionu SC „Mladost“ tribine bile pune, a četvorocifrena cifra gledalaca nije često beležena na utakmicama amerikog fudbala, a još ređe na juniorskim utakmicama. U takvoj atmosferi, dva sjajna protinivka, Panteri i Anđeoski ratnici su, iako su tek zagazili u priču američkog fudbala i tek ih čekaju oni pravi seniorski okršaji, pružili gledaocima predstavu kojom su im poslali jasnu poruku: „Dođite opet!“
Jer, epski povratak iz mrtvih dvostrukih uzastopnih šampiona, pošto su se sa početka treće deonice vratili iz velikog zaostatka (7:26), je upravo ono što američki fudbal čini jednim od najuzbudljivijih sportova na planeti. Pokazalo se i ono što se odavno zna, da ova generacija Pantera ima karakter pobednika. Potsetimo, od fleg selekcija, kada su prvi klinci mobilisani u ovu generaciju Pančevaca, nesalomivi Panteri nisu osetili gorčinu poraza.
– Ovo je bila sjajna utakmica, dostojna jednog finala. Čačak se pokazao kao izuzetno dobra ekipa, vrlo neugodan protivnik. Zadovoljstvo mi je što smo imali priliku da se susretnomo sa jednim takvim timom i to baš u finalu. Presrećan sam zbog osvojene titule, do koje smo došli baš onako kako sam i najavio – srcem. Davali smo sve od sebe, do samog kraja, što nam je na kraju pomoglo da rezultatski stignemo Ratnike i na kraju pobedimo. Jako sam ponosan na svoje momke, jer su naučili da se nikada ne predaju i bore celim srcem jedni za druge. Danas na terenu, sutra u životu – rekao je Bojan Kovačević, drugu godinu zaredom osvajač juniorske lige Srbije.
Ova godina je za Pančevce bila ona u kojoj su prošlogodišnji nosioci morali da pokažu karakter i povedu tim do titule. To se u finalu upravo dogodilo. Iako nije proglašen za MVP-a meča (ta nagrada zasluženo priprala Mihailu Josoviću), čisto sumnjamo da je kvoterbek i idejni vođa Pantera Vojislav Milenković bio nešto manje srećan, pošto je svom timu utabao put do preokreta. Tri tačdauna, dva trčanjem, jedan pasom, učinile su ga u finalnom meču „prvim među jednakima“, što se i očekivalo od kvoterbeka juniorske reprezentacije Srbije, koji iza sebe ima i seniorsku sezonu.
Međutim, nije on jedini dragulj koji je na scenu američkog fudbala stupio iz Pančeva, a čije partije tek očekujemo u da u punom sjaju zablistaju i na seniorskoj sceni. Ono što je veliko bogatstvo Pantera je dodatna selekcija koja je izvršena tokom ove sezone, u kojoj su od nekih novajlija, poput WR Vladimira Trajanovića i DB Igora Vojinovića, dobili momke koji pokazuju odličan potencijal, ali kao rođeni 1992. godine izlaze iz juniorske priče. Pratite njihove partije u sledećoj seniorskoj sezoni, možda će baš tu imati priliku da razviju svoj potencijal.
Među onima koji će i narednih sezona da nose juniorski tim Pantera svakako su DB Bojan Filipović, RB Uroš Janković, OL Lućijan Krdu, TE Milorad Sekulović i mlađi brat Stefana Dedića, WR Nikola Dedić. Svi su oni 1994. godište.
– Pomenuo bih najperspektivnijeg novajliju, DB Milana Erskog, koji je rođen 1995. godine. Takođe, ova juniorska liga nam je pomogla da pojedini igrači očigledno i izuzetno napreduju. Tu pre svega mislim na OL Đefri Lajoša, RB Marka Sovilja, WR Darka Živanova, DE/LB Vladimira Jalovog, TE/OL Stefana Aksentijevića, DB Đorđa Dubovinu i LB Nemanju Lakića, koji su ozbiljno istakli kandidaturu za zapaženiju ulogu u prvom timu – objašnjava Kovačević, objašnjavajući da je upravo kvalitetna popuna prvog tima glavni razlog zbog koga se juniorskom pogonu u Pančevu posvećuje posebna pažnja.
Još jedan veliki talenat, 16-godišnji RB Nenad Andrejević, prisutnima na utakmicama Pantera sigurno poznat po sićušnoj konstituciji i oko 60 kilograma, koliko teži, mogao bi da bude u narendnim godinama još jedno ime iz pančevačke fabrike budućih asova. On je ove sezone bukvalno eksplodirao, pa se od majušnog dečaka, koji gura 105 kg iz benča, očekuje da u narednoj sezoni pomogne da se ne oseti juniorska penzija „Dede“ (Stefana Dedića).
Na kraju, bilo bi nepravedeno ne pomenuti ni DB Nemanju Boškovića, koji, iako je i sa njima osvojio obe titule, nije izdanak škole Pantera, već je igrač Blue dragonsa. Prošle godine ga je ekipa prograsila za najboljeg defanzivnog igrača, dok ove uz Vojislava Milenkovića ističe kandidaturu za MVP-a. Po mnogima je i u finalu bio jedan od kandidata za najkorisnijeg igrača utakmice.
Dakle, fabrika igrača u gradu na Tamišu, još nije presušila već nastavlja da postavlja standarde u radu sa mlađim kategorijama. Da li će u narednoj sezoni osvojiti, potpuno je nebitno, koliko je od značaja da je postavljen kvalitetan temelj, što dokazuje kontinuitet i istrajnost u radu. Što više klubova u Srbiji prepozna njihov put kao ispravan, izvesnija će biti budućnosti ovog sporta na našim prostorima.
