Ako je mogao da „preživi“ na terenu američkog fudbala, retko ko je sumnjao da će Andrej Maričić otići do samog kraja VIP Survivora. Poznati TV voditelj i igrač Novi Sad Dukesa ušao je među četiri najuspešnija takmičara koji se bore za titulu „srpskog Robinzona Krusa“ na filipinskom ostrvu. Pored njega u finalu, koje ćete na Prvoj televiziji moći da vidite u sredu 5. januara (21 čas), našli su se pevačica Goca Tržan, manekenka Katarina Vučetić i makedonski reper Toni Zen. Iz Srbije za njegovu pobedu možete glasati slanjem sms na POB(razmak)4 na broj 5005.
Zanimljivo je da je Andreju Maričić zapravo pravo ime Vladimir Vlajković (rođen 1980. godine u Rumi), a pseudonim je dobio na TV Košava kada su svi voditelji morali da promene stvarna imena. Obzirom da je svoju emisiju vodio pune 3 godine pod pseudonimom, publika ga je zapamtila kao Andreja, pa kada su pravila prestala da važe, odlučio je da ostane Andrej Maričić.
Andrej se u Dukesima najpre okušao na poziciji raningbeka, ali obzirom da mu je 2010. godina bila prva sezona pod opremom, završio je u specijalnom timu. Vojvode tvrde da su ponosne na njega, jer je, iako sputavan od strane mnogih, u Survivoru pokazao da može da pobedi i sebe i druge.
– Filipini su prelepa zemlja – rekao je Andrej Maričić. – Kada si tamo 36 dana shvatiš koliko su male stvari u životu bitne. Filipinci kao narod su uvek nasmejani i srećni, iako žive u krajnje neljudskim uslovima. Učesce u VIP Survivoru je zaista nešto sto se dešava jednom u životu i uvek se pamti. Da li baš svako ima šansu u životu da se nadje na pustom ostrvu i bori se za život 36 dana?
Upornost i volja za opstankom u nimalo nežnoj igri neophodne su osobine neophodne za Survivor.
– Tu već pobedjujes sebe i spoznaješ koje su ti krajnje mogućnosti. Nema odmora u Surivoru – uvek akcija i puko preživljavanje. Međutim, da me pitaju da se ponovo vratim tamo bez razmisljanja bih rekao “Spreman sam!” Izgubio sam 13 kilograma i to je pravi primer da smo zaista samo jeli pirinač, a ne kao sto mnogi pričaju da smo, kao VIP, imali dodatnu hranu i spavali u hotelu. Otvoreno nebo, džungla, bube, zmije, krevet od bambusa. Pa ti spavaj ako možes?
O iskustvu u američkom fudbalu, Andrej Maričić kaže:
– Veliki sam fan NFL-a, pa mi američki fudbal nije bio strana tema. Naravno, nije isto pratiti sport preko TV-a i zaigrati isti, tako da sam odlučio da obučem opremu i okušam sreću na terenu. Naravno, moj izbor su bile novosadske Vojvode i ni u jednom trenutku se nisam pokajao. Nažalost, bilo je i povreda, i teških trenutaka kada posmatraš svoje saigrače na terenu, a ti stojiš kraj aut linije i ne možeš da uđeš na teren. Međutim, ništa nije moglo da zameni osećaj kada se sa svojom ekipom okupiš oko trenera posle pobede.
Zbog američkog fudbala Andrej Maričić je imao i problema na poslu.
– Naravno, morao sam da sakrivam modrice na snimanjima svojih TV emisija, ali bez obzira na sve, američki fudbal je definitivno sport koji se voli i živi. Momci su me odmah prihvatili kao jednog od njih, čak sam dobio i nadimak „Nasilje“. Recimo da sam u nekim trenucima bio agresivniji nego sto se očekivalo od mene, ali osetiti adrenalin na terenu je za mene bio neponovljiv osećaj, osećaj kakav se oseti u borbama u Survivoru – gde treba da budeš skoncentrisan i gde samo jedna greška može skupo da te košta. Svim srcem sam uz Dukese i nosim plavo-žuti dres sa ponosom.
