Ne postoji univerzali put do uspeha, ali onaj kojim su krenuli Pančevo Pantersi očigledno daje rezultate. A kada su u pitanju oni – tu se ne radi u o nerealnim ambicijama, rezultatima koje treba ostvariti preko noći. Oni imaju cilj i viziju kako ga ostvariti, kroz politiku kluba okrenutu ka mlađim kategorijama
Pančevo po broju stanovnika zauzima jedno od poslednja dva mesta na listi top 10 srpskih gradova, što svakako predstavlja ograničavajući faktor u smislu regrutacionog potencijala novih igrača. Osim onih iz Beograda, u sličnom problemu nalazi se većina ostalih klubova, pa primerom Pantera mnogi mogu da se posluže kao vodiljom.
Juniorska liga Srbije od 14 klubova, dala je donekle i prikaz pravilnosti rada i postavljenih sistema u pojedinim centrima američkog fudbala. Nekim mlađim klubovima je i samo učešće bilo uspeh, neki stariji nisu ni imali juniorske pogone. Takmičenje po grupama, pa i sito četvrtfinala plej ofa, dali su odgovor na pitanje ko je na pravom putu, a ko mora nešto da menja, uozbilji i da učini dodatne napore ne bi li sustigao vodeće.
Titula prvaka Juniorske lige Srbije, veliki je uspeh za Pantere, koji su do sada uvek bili blizu, ali ne i uspevali da dotaknu vrh piramide američkog fudbala Srbije. Titula je potvrda pravilno usmerenog entuzijazma, temeljno postavljenog pristupa razvoju kluba, a kakav i sama Srpska asocijacija američkog fudbala pokušava da uspostavi. Ko je gledao finale, mogao je da se uveri da je utakmica bila po mnogo čemu kvalitetnija od 80 odsto seniorskih odigranih u poslednje dve sezone.
Neizvesna završnica pripala je Panterima. Svakako ne slučajno, jer se sa formiranjem šampionskog sastava i izgradnjom pobedničkog mentaliteta počelo još 2007. godine (foto ispod).
Regrutacija i obuka – očigledno je najbolja bila u pančevačkom korpusu. Put je krenuo te godine na nezvaničnom turniru u Kraljevu, kada su Pančevci formirali prvu fleg ekipu. Simbolično, tim je sastavljen od klinaca iz naselja Misa, gde se nalazi sportski centar u kome treniraju seniori Pantera. Vojislav Milenković, Stefan Dedić i Darko Živanov, već su proglašavani junacima polufinalnih i finalnih dvoboja Pantera, a malo ko zna da su upravo oni počeli baš te 2007. godine. Uz njih, osvajači titule, a neki i reprezentativci iz te fleg ekipe, postali su Nemanja i Nikola Dakić, Ivan Ilijevski i Petko Dabić.
Već 2008. godine, oni koji su ostali u fleg timu, postali su potpuno prvrženi Panterima (foto iznad). Ceo taj sastav, prošlog vikenda je osvojio titulu juniorskog šampiona! Međutim, već te godine počeli su da uče da pobeđuju, jer su sezonu završili bez poraza. TE Stefan Aksentijević, WR Zoran Todorović, RB Nenad Andrejević, RB Aleksandar Matić, uz već pomenute momke iz regrutne generacije ’07, nisu imali milosti.
Nastavili su u istom ritmu 2009. godine, opet nisu poraženi, a trener fleg tima Vladimiru Savičiću, svakako treba na tome čestitati, jer je postavio osnove za dalji rad sa ovim talentovanim dečacima. Dodaćemo još činjenicu je da je fleg program Pančevo Panhersa, za tri godine osvojio sve turnire, uz samo jedan poraz 2010. godine. Dakle, u narednim sezonama možemo očekivati nekog novog Dedića i Voju Milenkovića iz grada na Tamišu.
Prelazak iz beskontaktne u oklopljenu verziju američkog fudbala, olakšao je juniorski stručni štab, na čelu sa trenerom Bojanom Kovačevićem. Juniorski program je jačao baš kako su se priključivali već obučeni flegovci. Prva sezona postojanja juniora Pantera, završena je bez značajnog uspeha, ali već u drugoj su stigli do polufinala (2009). Poslednja, već znamo kako se završila – u ujedinjenom savezu pokazali su Panteri da su najbolji. Već sledeće godine opet će biti među favoritima, jer velika većina ovog tima je rođena 1992. godine i biće u mogućnosti da brani trofej. Nedostajaće samo trojica: WR Ilijevski, LB Savić i CB Jokić, a šta se novo sprema u njihovoj kuhinji, tek će se videti.
Reči glavnog trenera Bojana Kovačevića, na čiju adresu ide veliki broj pohvala za učinjeno, dosta toga govore:
– Mi smo verovali da smo dobra ekipa, jer smo napornim treniranjem došli do toga, ali nismo verovalida smo najbolji. Iako imamo mlad i ne toliko iskusan stručni štab, koji je uglavnom sastavljen od momaka koji igraju u našem prvom timu, uspeli smo da napravimo veliki uspeh. Kada kažem uspeh, uopšte ne mislim na titulu. Uspeli smo u tome da ove momke, na koje gledamo kao na svoje, na mlađu braću, naučimo šta je vredno treniranja, šta je odnos prema treningu, ali i prema čoveku. Naučili smo ih šta je tim i kako se igra za onog pored sebe, uvek do kraja – najjače što možemo. Zahvalnost dugujemo celom klubu koji stajao iza nas, koji nam je pomagao kada god nam je bilo kakva pomoć bila potrebna i koji nas je zajedno sa našim porodicama i prijateljima bodrio iz utakmice u utakmicu
Da li će Panteri i u seniorskoj konkurenciji zaposeti čelo, zavisi i od drugih faktora, organizacionih, finansijskih, od mogućnosti dovođenja kvalitetnih importa itd. Međutim, činjenica je da se već polako povlače pioniri koji su izneli najveći teret, a na scenu stupaju oni u koje se opravdano ulagalo. Juniorski programi se, naravno, ne opravdavaju titulama (mada one dobro dođu), već stvaranjem kvalitetnih seniorskih igrača. Panteri ni tu nisu zakazali, jer čak 10 juniora članova šampionskog tima, dakle gotovo trećina, već je okusilo žestinu seniorskih okršaja.
Sve to garantuje Pančevcima u narednih nekoliko godina izvesniju budućnost i pravo na realnu ambiciju opstanka u vrhu srpskog fudbala. Drugima, sa ambicijom da naprave ozbiljan klub, jasan je putokaz kako se stvara tim bez velikih novčanih sredstava. Ne preko noći, već istrajnim, kontinuiranim ulaganjem u trenersku struku i najmlađe.
