Predsednik Srpske asocijacije američkog fudbala Rade Rakočević, sledeći višegodišnju tradiciju obraćanja široj javnosti koja voli i prati američki fudbal u Srbiji i regionu, dao je godišnji intervju redakciji sajta SAAF.rs
Gospodin Rakočević sumirao je utiske godine na izmaku, ističući značajne reprezentativne nastupe i rezultate te napredak na nacionalnom klupskom polju. Predsednik je takođe govorio o trenutnom položaju Asocijacije u međunarodnim okvirima, o kadrovskim i organizacionim promenama te planovima u 2017. godini.
Osvrćući se za godinom koja je za nama, glavno mesto nesumnjivo zauzimaju reprezentativni uspesi. Beograd je u avgustu bio domaćin prvog Evropskog prvenstva u fleg fudbalu (U15), a naši dečaci osvojili su bronzanu medalju. S ove distance, kako gledate na taj nesumnjivo istorijski uspeh i organizaciju celog događaja?
– Godina za nama u sportskom aspektu, a naročito kad je reprezentacija u pitanju, bila je nedvosmisleno najuspešnija od kada postoji američki fudbal u Srbiji. To se pre svega odnosi na fantastičan rezultat naše najmlađe selekcije do 15 godina na prvom evropskom prvenstvu u Beogradu. Izuzetno sam ponosan na taj uspeh, ali mi je žao što se sve to odigralo u avgustu, kada je većina bila na godišnjim odmorima, počele su i olimpijske igre, i sve je to uticalo na manju pažnju i medija i drugih sportskih kolega. Ipak, važno je da smo osvojili medalju, ceo tim je dao svoj maksimum, a sve to skupa dobija više na značaju jer su momci igrali i pobeđivali reprezentacije koje mnogo duže igraju i pripremaju se u mnogo boljim uslovima. Oni su ponos svih nas i budućnost američkog fudbala u Srbiji. Zahvalio bih se i svim pojedincima i klubovima koji su doprineli odličnoj organizaciji tog takmičenja.
Nedugo potom, i seniorska reprezentacija igrala je na Evropskom prvenstvu B grupe u Italiji. Iako je izgubila u finalu od Italije, biti među prvih 10 zemalja u Evropi i te kako je velika stvar. Kako komentarišete taj rezultat?
– Učešće na Evropskom prvenstvu B grupe je trebalo da bude kruna cele naše sezone i kampanje koju smo radili. Nakon naizgled rutinske pobede nad Švajcarskom, usledio je poraz u finalu od Italije i bukvalno su nijanse odlučivale o ishodu meča, ali to je sport, on ne prašta propuštene prilike. Nažalost, reprezentacija nije ostvarila cilj koji smo postavili i koji smo, prema mom mišljenju, i zaslužili. Italijani su imali petoricu naturalizovanih igrača, a nas su pratile povrede značajnih igrača. Ipak, plasman među devet najboljih zemalja u Evropi nije mala stvar.
Budući da, prema zvaničnom kalendaru, seniori neće imati zvaničnih mečeva u 2017, kakvi su dalji planovi?
– S obzirom da je SAAF izrazio spremnost da organizuje kvalifikacioni turnir za evropsko juniorsko prvenstvo 2017. godine, prioritet će ove godine svakako biti juniorska selekcija. Međutim, kako je dosadašnje iskustvo pokazalo da održavanje kontinuiteta seniorskog tima i te kako daje odlične rezultate, naša je želja da organizacijom najmanje jedne prijateljske utakmice seniorska reprezentacija nastavi da gradi sjajan timski duh i polako počne da stvara kostur tima za kvalifikacije za evropsko prvenstvo koje nas očekuju tek 2018. godine.
I juniorska nacionalna selekcija ostvarila je veliki napredak i uspeh. Šta možemo da očekujemo od njih u narednoj godini?
– Juniorska reprezentacija postala je prvak Balkana na Balkan Bowlu u Somboru, a svojom igrom su pokazali da su spremni za velike domete. Njih 2017. godine očekuje kvalifikacioni turnir za evropsko prvenstvo, za koji je SAAF dobio domaćinstvo. Na tom turniru bi trebalo da učestvuju reprezentacije Italije, Mađarske i Rusije, međutim zbog problema i podele u svetskoj federaciji (IFAF), koji se odražavaju i na Evropu, situacija je prilično komplikovana. Mi smatramo da je najgora stvar da naša deca ne učestvuju na takmičenjima. Sačekaćemo razvoj situacije i adekvatno postupiti, ali je sigurno da ta odluka neće ići na štetu naših juniora.
Na Balkan Bowlu igrale su i seniorska muška i ženska fleg reprezentacija. Momci su osvojili takođe zlato, pa u tom smislu, šta u budućnosti možemo očekivati i od njih?
– Balkan Bowl je bio zaista jedan lep događaj koji je okupio i reprezentacije Hrvatske i Slovenije. U poslednjem momentu su nam otkazali učešće rumunski i bugarski savez, ali bez obzira na to, mislim da su i Grad Sombor, i KAF Celtis iz Sombora, kao i Savez američkog fudbala Vojvodine, uz našu podršku, napravili pravi spektakl. Na tom nezvaničnom balkanskom prvenstvu akcenat je bio na mlađim i ženskim fleg selekcijama. Mišljenja sam da je tim događajem napravljen iskorak u potvrđivanju pozicije koju SAAF ima u regionu i nadam se da će Balkan Bowl u budućnosti predstavljati krunu svake sezone.
Kako generalno komentarišete uspehe u fleg fudbalu, što na nacionalnom, što na klupskom planu? Koliko je on značajan za razvoj sporta i kako vidite njegov dalji razvoj?
– Koliko god naš sport bio u osnovi tackle sport, nastojao sam da i svi fleg klubovi i fleg selekcije dobiju tretman kakav i zaslužuju. To se pre svega odnosi na mlade selekcije jer je to način na koji američki fudbal u Srbiji dobija nove i sve mlađe igrače. U tom smislu bih želeo da pohvalim klub iz Inđije koji već godinama unazad izvanredno radi s mlađim selekcijama i ostvaruju odlične rezultate. Mišljenja sam da je to put kojim treba da idu i drugi klubovi i siguran sam da će u narednom periodu biti i u tom delu našeg sporta napretka i jače konkurencije.
Srpska asocijacija američkog fudbala je ove godine organizovala pet takmičenja u seniorskim i čak četiri u omladinskim kategorijama. Kako ocenjujete sva ta nacionalna prvenstva, posebno kod mlađeg uzrasta?
– Imali smo jednu dugu sezonu, mnogo utakmica… Drago mi je što smo i ove godine dobili novog šampiona u seniorskom teklu. To je dobar znak, signal da je konkurencija sve jača, da se menjamo i konstantno napredujemo. Tri različita kluba u poslednje tri godine su osvajala nacionalno prvenstvo i to je fantastično. Na to sam ponosan. Pojavljuju se neki novi klubovi, poput Celtisa iz Sombora, koji su pokazali da upornost i volja na kraju ipak donesu rezultate, neki su izgubili mesto na kojem su bili, ali sam siguran da će i oni reorganizacijom ili kroz neke mlađe selekcije, ponovo naći svoju poziciju na „velikoj sceni”.
Šta Asocijacija planira u 2017. godini i spremaju li se neke novine u pogledu sistema takmičenja, možda uvođenje novih kategorija i slično, i na koji način SAAF planira da ubuduće podrži i pomogne klubovima?
– Svih prethodnih godina, kao što je poznato, reprezentacija je bila u centru pažnje. Znate, Srbija je takva zemlja da gde se reprezentacija i njen uspeh najviše vrednuju, a troškovi priprema i učestvovanja na evropskim takmičenjima su izuzetno veliki. Takođe, SAAF značajna sredstva iz svog budžeta izdvaja za plaćanje suđenja klubovima, što nije mala stavka i nije praksa u drugim državama, ali imajući u vidu situaciju u klubovima, probleme s kojima se suočavaju, mi od toga nismo mogli da odustanemo.
U zavisnosti od budžeta za narednu godinu, cilj je da se nešto i konkretnije uradi za klubove. U tom smislu, planiramo da pomognemo klubovima u nabavci rekvizita i opreme neophodne za održavanje mečeva. Takođe, želimo i da rekonstruišemo našu Prvu ligu Srbije, da je poboljšamo novim sistemom i organizacijom, kako bi ona bila aktraktivnija i privlačnija, kako za gledaoce, tako i za medije. Međutim, ne želimo da namećemo tu inicijativu. Klubovima je predočena naša namera, održaćemo što pre jedan novi radni sastanak na kojem bismo čuli njihove povratne reakcije.
SAAF je tokom 2016. godine imao i određenih organizacionih promena.
– Naša Asocijacija je u protekloj godini pretrpela izvesne organizacione i kadrovske promene. Novi generalni sekretar je Nikola Davidović, Branko Vučinić, dugogodišnji direktor reprezentacije, postavljen je na mesto izvršnog direktora SAAF-a i v.d. komesara za takmičenje. To su ljudi koji su dugo godina u američkom fudbalu, koji vole ovaj sport i koji su spremni da ulože i svoje vreme i energiju ne bi li unapredili naše funkcionisanje.
Na godišnjoj Skupštini SAAF-a prošle godine doneli smo odluku prema kojoj će se više ljudi uključiti u rad saveza i to smo počeli da sprovodimo. Kroz formiranje komisija i posebnih radnih tela, nastojaćemo da funkcionisanje saveza učinimo što operativnijim i kvalitetnijim.
Takođe, Upravni odbor SAAF-a je dobio veliko pojačanje u gospodinu Nenadu Kovaču, vlasniku kompanija Roaming Networks i „Tehnomanija”, koji je veliki ljubitelj američkog fudbala, tako da danas SAAF ima Upravni odbor na kome mogu da nam zavide ne samo ostali sportski savezi već i najveće kompanije.
Kada je reč o pomoći, ne možemo a da se ne osvrnemo na finansijski aspekt. Poznato je da SAAF deo novca dobija od države, a značajnu podršku dobija od sponzora. Kako komentarišete dosadašnju saradnju i šta očekujete ubuduće?
– Jedna od osnovnih ideja organizacionog ojačavanja SAAF-a bila je i da se moja energija usmeri na širenje poznatosti američkog fudbala u Srbiji i dovođenje sponzora i prijatelja našeg sporta, kako bi se naš savez finansijski ojačao. Na osnovu finansijskog izveštaja, što je na godišnjoj Skupštini svim predstavnicima klubova bilo dato na uvid, mislim da smo na dobrom putu. Moram da naglasim da je podrška koju naš savez dobija od sponzora izvanredna! Gotovo trećina našeg budžeta dolazi od sponzora i mislim da nijedan drugi sportski savez nema takav tretman. Naročito je teško to postići u situaciji kada kao sport nismo mnogo prisutni u medijima i kada neke zaista vredne informacije iz našeg sporta „pregaze” neke druge, skroz trivijalne iz drugih sportova.
S druge strane, SAAF se takođe finansira i iz budžeta Republike Srbije, a zbog toga što je 2016. bila olimpijska godina, svima je umanjen iznos sredstava u odnosu na 2015. godinu. Mi smo takođe predali i zahtev za kategorizaciju u drugu grupu sportova, koji se trenutno nalazi na odlučivanju u Ministarstvu omladine i sporta. Podsetiću da smo pre dve godine prešli iz četvrte u treću kategoriju sportova, a sada smo na inicijativu novog generalnog sekretara Nikole Davidovića podneli zahtev za kategorizaciju u drugu grupu sportova. Dobili smo u tome podršku Sportskog saveza Srbije, a viši nivo kategorizacije znači i više sredstava koje bi naša Asocijacija dobila od države, ali i klubovi na lokalnom nivou.
Godinu za nama obeležio je i raskol, podela u okviru krovne, svetske federacije u američkom fudbalu. Možete li nam pojasniti poziciju naše Asocijacije i kakav će stav zauzeti u narednom periodu?
Svetska federacija se podelila, tako da imamo jedan savez koji je u svoje članstvo primio nepriznatu državu Kosovo, zatim Crnu Goru, Kazahstan, Monako, dakle neke zemlje u kojima čak i ne postoji američki fudbal, a s druge strane, izbačeni su SAD, Japan, Kanada, Meksiko, Švedska, Finska, vodeće zemlje američkog fudbala u svetu, zbog navodnih antidoping nepravilnosti. Faktički, postoje dva IFAF-a i ceo taj proces oko podele i validnosti jednog ili drugog nalazi se na sudu za međunarodnu arbitražu.
Naša pozicija je u svemu tome bila neutralna. Nismo hteli da zauzimamo ničiju stranu, pogotovo što bi to moglo da dovede do neučestvovanja naših selekcija na međunarodnim takmičenjima. Nismo želeli da ugrozimo nijednu selekciju, a aktivno radimo na tome da se ta situacija na međunarodnom nivou razreši što pre, pošto je takvo stanje neodrživo i ugrožava dalju perspektivu i razvoj našeg sporta.
Šta biste, na kraju 2016. i početku 2017. godine, poručili javnosti, sportistima, partnerima?
– Iskoristio bih ovu priliku da svim igračima, sudijama, rukovodiocima klubova, svojim kolegama iz SAAF-a i članovima Upravnog odbora, srećnu Novu godinu i božićne praznike, i da vam 2017. godina bude još bolje i uspešnija.
