Piše: Vladimir Mladenov, pomoćnik selektora fleg reprezentacije Srbije
Održan je Balkan Bowl, po mnogo čemu prvi i jedinstven. Prvi put je Srpska asocijacija američkog fudbala organizovala međunarodni turnir ovakvog formata, sa učesnicima iz četiri države, prvi put su nastupile fleg repretentacije Srbije – dečaci starosti do šesnaest godine i ženska selekcija, zabeležene su i prve, istorijske pobede i trofeji. Po mnogo čemu prvi, ovaj turnir, kao i selekcije, svakako treba da služe kao kamen temeljac razvoja američkog fudbala u Srbiji.
Fleg turniri su u Srbiji počeli sporadično da se održavaju od 2007. godine. Nakon sedam godina prolaska različitih generacija kroz različite sisteme i takmičenja, dobili smo mogućnost da nagradimo najbolje kroz poziv u nacionalnu selekciju. Početak ove lepe priče, iako je sama selekcija igrača počela dosta ranije, je bio na pripremama na Kopaoniku, gde su momci i devojke pokazali sjajnu odgovornost, posvećenost i želju za radom.
Na samim pripremama nije mnogo rađeno na individualnoj tehnici, odličan posao su uradili treneri u klubovima, zadatak nas trenera na kampu bio je da napravimo tim. Učili smo ih timskim vrednostima, da budu grupu za primer, da u svakom trenutku i na svakom mestu predstavljaju Srbiju na pravi način. Potencijalni problem predstavljalo je to što se u nekim klubovima insistira na disciplini i strogom pridržavanju plejbuka, dok se u drugim razvija kreativnost, individualnost i improvizacija. Izazov je bio naći neku sredinu, kako bi svi dali doprinos timu, a to nije bio lak zadatak s obzirom na šablone treniranja i razmišljanja koji su igrači doneli iz klubova. Međutim, sam turnir je pokazao da smo uspeli u tome, bili smo kompaktan i disciplinovan tim, u kome su kreativci došli do izražaja.
Sam turnir doneo je odličnu igru naših momaka, o igri odbrane svedoči podatak da je u dve utakmice protivnike zadržala bez poena, dok su ceo turnir primili svega tri tačduana. Napad je takođe odigrao svoju ulogu i reprezentacija Srbija je bila najefikasnija na turniru. Reprezentacija Bugarske je na turniru kupila simpatije svih, jer su momci iako su tek u skorije vreme formirani kao selekcija, prikazali sjajnu borbenost i kreativnost. Kod obe ekipe iz Slovenije viđena je odlična timska uigranost i individualni kvalitet nekoliko igrača koji su zaista iskakali, tako da sa takmičarske strane ostaje žal što nije napravljena jedna selekcija koja bi se suprostavila našoj, jer svakako pojedinci tima iz Domžala zaslužuju da igarju u nacionalnoj selekciji.
Na ženskom turniru dominirala je ekipa iz Trsta. Italijanske su sve oduševile svojom uigranošću i inovativnim formacijama i akcijama do sada neviđenim u Srbiji, tako da se dosta toga moglo naučiti od njih. Prosto tim je funkcionisao kao švajcarski sat, posebno u napadu, i moram priznati da je viđen neki novi, viši nivo flega, koji će i kod nas svakako doći s godinama. Srpska ženska reprezentacija atletski je svakako mogla da parira bilo kojoj ekipi, međutim iz objektivnih razloga nije bilo dovoljno vremena da se uigraju neke stvari, posebno u napadu, kako bi se ravnopravno pariralo Italijankama. Odbrana je funkcionisala zaista dobro, devojke su odlično igrale poziciono, međutim u drugim poluvremenima utakmica sa Italijankama dolazilo je do razumljivog pada, jer je teško bilo održati nivo i tempo igre koje su diktirale igračice iz Trsta. Ekipa Tigers iz Domažala prikazala je inovativnu igru, ali s obzirom da nisu imale puno igračica i imale su peh sa povredama, brzo je dolazilo do zamora i pada u igri što je rezultovalo porazima.
Umesto zaključka mogu samo reći da smo na pravom putu, to je ovaj Balkan Bowl i dokazao. Savet klubovima i trenerima je da fleg ipak posmatraju kao igru, jer on to bukvalno i jeste. Naravno da je disciplina dobra u određenom obimu, međutim ne treba gušiti kreativnost, niti odbaciti neke nove sisteme i rešenja ako se momci i devojke osećaju dobro dok ih igraju.
Fleg fudbal ne treba posmatrati samo kao priliv novih igrača za juniorsku i kasnije seniorsku selekciju, već kao uvođenje sistema vrednosti i formiranje dece kao ličnosti i usmeravanje na pravi razvoj, i u fizičkom i u psihičkom smislu. Ova lepa priča sa reprezentacijama, kao valorizacijom kvaliteta i truda, svakako može dati novi motiv deci da se bave ovim lepim sportom.
