U finalnom susretu Sportklub Superlige Srbije gledaćemo još jedan veliki derbi američkog fudbala, 15. po redu meč između beogradskih SBB Vukova i kragujevačkih Mozzart Wild Boarsa, koji će se odigrati u nedelju, 8. jula, sa početkom 16.30 časova na stadionu na Adi Ciganliji. Međutim, sve je teže pronaći one koji su svedoci svih 14 dosadašnjih duela, odnosno da su u američkom fudbalu od prve utakmice ikada odigrane, tog 22. marta 2003. godine.
A baš takvi su dva Aleksandra, Anđelković iz Vukova i Ristić iz Wild Boarsa. Njih dvojica teško da su mogli da pretpostave da će na stadionu FK “Jadran” u Kragujevcu tog ranog proleća pre više od 9 godina biti začetnici tako velikog rivalstva ova dva tima. Već od premijerne utakmice neizvesnost je bila prisutna, a Veprovi su slavili tesnu pobedu, rezultatom 15:14. Igralo se tada bez zaštitne opreme, koja je stigla tek 2005. godine, ali su već bile pripremljene akcije ofanzivnih, defanzivnih, pa čak i specijalnih timova. Doduše, daleko od današnjeg nivoa, ali je bilo evidentno prisustvo organizacije obe ekipe.
Sledeće godine organizovana je i prva liga, u kojoj su Veprovi najpre slavili u Beogradu sa 24:0, a potom i u velikom finalu na „Čika Dači“, koje je odigrano pred 2.500 gledalaca – 21:7. Rivalstvo je tada kulminiralo, naročito kada su u godini pristizanja opreme (2005. godine), Vukovi slavili u Kupu Srbije, poslednjem takmičenju u kome zvanično igrači najboljeg tima Srbije nisu nosili kacigu.
Kada je iz kolevke ovog sporta stigla i zaštitna oprema, sve više je počelo da liči na NFL utakmice. Kroz oklope „večitih rivala“ od tada su prošle mnoge generacije, ali su pedove zadržali popularni Aleks i Alf. Obojica se sa osmehom na licu sećaju prvih koraka ovog sporta u Srbiji.
– Neverovatna želja za igrom bila je prisutna kod svih aktera, bez obzira na ručno crtani teren, saigrače koje vidite prvi put u životu, majice sa naštampanim brojevima, igrače koji su ujedno i sudije, nekolicinu publike. Ustvari, jedina stvar koju smo imali iz „pravog“, originalnog američkog fudbala bile su gume za zube. I pored toga, osećali smo se sjajno, jer smo stvarali nešto novo i sve u svemu nosimo jako lepe uspomene. Niko u tom trenutku nije ni razmišljao gde će on sam biti za 10 godina a kamoli kakva će biti sudbina americkog fudbala u nas. Nismo ni imali plan. Jednostavno, samo smo želeli da igramo. Sanjali kako bi to bilo dobro kada bismo imali kacige i pedove. Nismo imali pojma kuda nas vodi put kojim smo pošli. U svakoj ligi postoji neki rivalski derbi. Tokom ovih godina susret Vukova i Veprova sa pravom se izborio za taj epitet. Drago mi je što je to tako, jer su to ujedno i dva tima koja su i odigrala prvu istorijsku utakmicu – kaže Ristić, koji važi za najboljeg raningbeka u Srbiji, a koji je, zanimljivo, u prvom meču igrao na poziciji hvatača.
Sa druge strane linije skrimidža bio je Aleksandar Anđelković, koji je od tada propustio samo jedan susret sa Veprovima, i to prošlogodišnje finale. Promenio je nekoliko pozicija, u početku igrao u napadu (vajdrisiver i tajtend), ali se pronašao na poziciji lajnbekera, na kojoj i danas igra.
– Prva utakmica posle više od devet godina, danas mi deluje kao da je igrana u nekom drugom životu. Bez sudija, sa jedva obeleženim linijama na terenu, u majicama i što je najčudnije bez zaštitne opreme. Kada se danas prisetim tih momenata, i dalje mi nije jasno kako smo igrali tako više od dve godine. Znao sam da ćemo nabaviti opremu i savladati neku tehniku, ali nisam mogao da pretpostavim da ćemo organizaciono napredovati do ovog nivoa kao danas. Tokom 2003. godine smo igrali na livadama, godinu dana kasnije na Čika Dači, a već 2005. pod punom opremom u direktnom TV prenosu na državnoj televiziji. Sve se događalo brzinom svetlosti. Mislim da je to svima bilo jasno već posle godinu-dve da je na pomolu veliko rivalstvo. Prisećam se da je veliki rivalitet postojao uveliko 2005. godine – rekao je Anđelković.
Sa svih 14 derbija u nogama popularni Alf možda i najbolje može da proceni šta nas čeka u finalu.
– Očekujem pune tribine, veliku borbu, dobar i kvalitetan američki fudbal i da se svi lepo provedu. I timovi i publika. Smatram da će šampiona odlučiti greške i tu pre svega mislim na mentalne greške. Mislim da su timovi poprilično sličnog kvaliteta i ujednačeni su. Tim koji bude manje grešio imaće veće šanse za trijumf – smatra Ristić.
Dobroj atmosferi se nada i Anđelković.
– Očekujem spektakl, pregršt lepih poteza, nikad puniji stadion na Adi i naravno pobedu Vukova. Definitvno utakmica neće biti ista kao u aprilu, mislim da će biti mnogo vise naboja ovoga puta. Odbrane i specijalni timovi će definitivno rešiti pobednika. Ne verujem da će neki igrač sam moći da iznese ekipu, svi će morati podjednako da daju svoj doprinos pobedi – mišljenja je Anđelković.
