Odnos pojedinih košarkaških reprezentativaca prema nacionalnom dresu i dalje zaokuplja i zabrinjava sportsku javnost Srbije. Kao da je prošlo vreme kada je čast bila obući i nositi dres nacionalnog tima.
Primer Budimira Golomeića, lajenbekera reprezentacije Srbije u američkom fudbalu, pokazuje da ipak postoje „mohikanci” kojima je otadžbina i dres sa najdražim grbom i dalje svetinja, koji su za to spremni da se žrtvuju. Po čemu je primer Golomeića tako specifičan?
Priča je počela pre godinu kada su operativci SAFS-a krenuli u potragu za igračima koji bi pojačali konkurenciju među domaćim, neiskusnim reprezentativcima. Cilj je bio upravo Evropsko prvenstvo u Austriji, prvo zvanično učešće naših olopnika. U toj akciji u SAD je pronađen Golomeić, pročulo se već tada, odlični lajnbeker koji je studirao na De Anza koledžu. Igrač takvog kalibra i iskustva bio je preko potreban odbrani našeg nacionalnog tima. Čim je pozvan, popularni Buda se pojavio u Srbiji.
– Jako sam ponosan što mogu da branim boje Srbije – prve su reči Golomeića. – Iako nisam rođen u njoj, osećam da pripadam matici. To je zemlja mog oca, uvek ću se odazivati na pozive da igram za reprezentaciju. Dres nacionalnog tima je za mene svetinja. Ne razumem kako neko može da odbije poziv u reprezentaciju…
Ceo tekst možete pročitati na fotografiji ispod. Obaveštavamo vas da se radi o prvom od dva izdanja Sportskog žurnala koji su tog 13. avgusta 2007. godine ugledali svetlost dana. U kasnijem, večernjem izdanju, mogao se pročitati izveštaj sa utakmice Austrija – Srbija, što će i biti onaj koji ćemo objaviti u narednom broju Vremeplova, kojim vas vraćamo u dešavanja tokom Evropskog prvenstva u Austriji 2007. godine.
