Paravlić predvodi Imperatore na Adi

236

Sa tri tačdauna u prva dva ovosezonska nastupa Mirza Paravlić je istakao kandidaturu za najkorisnijeg igrača Imperatora u Superligi. Ipak, mladi raningbek Nišlija samo je delić slagalice koja je tek počela da se sastavlja u gradu sa oko četvrt miliona stanovnika. Imparatori su počeli sa uvođenjem novog sistema igre, ali i vođenja kluba, a prvi plodovi su već ubrani pobedom nad Obrenovcem u drugom kolu.

– Mi bismo, verovatno, i u Somboru u okviru prvog kola pružili bolju partiju od one koje smo prikazali, ali je dug put uzeo svoj danak. Iskreno, kada smo posle višečasovne vožnje stigli tamo, lično – nisam bio ni za šta. Utisak smo popravili već u sledećem nastupu, protiv Nebeskih Gromova, kaže Paravlić koji je u porazu od Celtisa postigao dva tačdauna, a u pobedi nad Obrenovcem još jedan, takođe trčanjem.

– Osećaj je fenomenalan. Kakav može da bude kada se konačno, posle priprema i treninga, istrči na teren? Još i publika, uh. Milina. Da ne pričam kako je kada se začuje podrška posle postignutog tačdauna, kaže mladić rođen 1987, koji na poziciji na kojoj igra u niškom “triple option”-u dobija priličan broj nošenja lopte.

– Nije to baš lako, ali kako da se bunim kada je za “trkača” najlepše kada ima priliku da pokaže šta može i ume? Mada, na svakom treningu, na svakoj utakmici, “dobacim” treneru u stilu “može li malo više da se igra na dodavanja?”. Šta ću, volim ja i igru “kroz vazduh”, nasmejan ističe Paravlić, dodavši da se uvek trudi da pruži svoj maksimum, koja god da je situacija na terenu. – Ma, kada se čuje publika, želja da budeš još bolji za tili čas još više naraste.

A narasta i entuzijazam u Imperatorima. Naročito posle prve superligaške pobede.

– U početku smo svi mi u klubu posle gostovanja u Somboru govorili jedni drugima “Neka, nema veze. Biće bolje, ovaj dug put nas je baš izmorio”. Imali smo tada i novog kvoterbeka, koji je prvi put zaigrao… A evo sada, posle pobede nad Obrenovcem, sve se popravlja. Amosfera je sve bolja, među igračima je veća želja, a i više ljudi dolazi na treninge, naglašava Mirza Paravlić.
Ipak, ono što sledi u nedelju veće je od običnog nastupa. Nišlije gostuju Vukovima, na Adi…

Nadovezao bih se na ovu priču o entuzijazmu. Mi ne idemo u Beograd da bismo izgubili, iako to veoma lako može da se desi. Ne, idemo u Beograd da igramo. Nećemo se predati unapred, ne idemo tamo “reda radi”. Idemo da se borimo do kraja. Ipak, treba biti realan. Iskustvo je mnogo, zaista mnogo više na njihovoj strani. Deluje kao da svaki njihov igrač ima preko odigranih utakmica, a ja koji sam u Impertorima od osnivanja ne znam ni da li sam sakupio 20-30 nastupa. Naravno, biće to prilika za nas i da naučimo nešto, i od igrača Vukova ali i od njihovog trenera. Amerikanac je Amerikanac, ipak je on izmislio američki fudbal, ponovo uz osmeh kaže Paravlić, nastavljajući:

– Ipak, da se vratim na priču o Vukovima. Sama činjenica da sam kao mlad igrač došao u priliku da igram protiv tima koji je toliko toga postigao, koji je toliko toga osvojio, meni bi mogla da bude dovoljna u ovom trenutku. Naravno, želja mi je da se i protiv njih dokažem. To je svakako jedan motiv više.

Ističući da bi u nastavku sezone voleo da više dobije na brzini, ali i da zadrži svoju prodornost koju je do sada zasnivao na sopstvenoj snazi, mladi “trkač” Imperatora ima samo jednu, i to ličnu, želju za nastavak šampionata:

– Ako ćemo potpuno iskreno da pričamo o Superligi, onda mislim da ne postoji veća želja kod mene nego da se sastanemo još jednom sa Somborcima. Neka bude to u meču za treće mesto, recimo. Da im se odužimo.